Zemlja menja smer!
Otprilike na svakih 250.000 godina magnetno polje Zemlje menja smer. Nedavno obavljena merenja ukazuju na to da nam takva promena možda uskoro predstoji, uz opasne posledice po avione i satelite.
Magnetno polje Zemlje je tokom istorije uvek iznova menjalo smer kretanja – u proseku na svakih 250.000 godina. Poslednji put se to desilo pre 786.000 godina, i to tokom perioda od svega 100 godina.
Statistički gledano, promena bi uskoro trebalo da se desi. Činjenica je da se jačina magnetnog polja sada smanjuje za pet odsto tokom perioda od 100 godina. Da li to znači da nam ovaj dramatični događaj uskoro predstoji?
Geolozi ne znaju odgovor na to pitanje, jer procesi koji utiču na promenu smera kretanja magnetnog polja još nisu dovoljno objašnjeni. Unutrašnji život zemlje je neispitano područje.
Zna se da magnetno polje Zemlje prouzrokuje strujanje otopljenog gvožđa u unutrašnjosti planete, ali to je, otprilike, sve.
Međutim, merenja evropskih istraživačkih satelita „Swarm“ omogućili su do sada jedinstveni uvid u tajne dinamike unutrašnjosti Zemlje. Uz pomoć tih satelita, naučnici Univerziteta u Lidsu, pod rukovodstvom Fila Livermora, posmatrali su strujanje tečnog gvožđa na dubini od 3.000 kilometara ispod Zemljine površine, piše „Velt“.
Oni su otkrili kružno strujanje gvožđa oko Severnog pola – od Rusije prema Severnoj Americi. Reka gvožđa je široka oko 420 kilometara i kreće se brzinom od 40-45 kilometara godišnje. Deluje sporo, ali je ipak tri puta brže od drugih strujanja u unutrašnjosti Zemlje.
Najuzbudljiviji rezultat merenja: brzina strujanja gvožđa ispod Severne Amerike i Rusije kontinuirano se povećavala proteklih godina.
Sateliti „Swarm“ mere magnetna polja. Budući da u Zemljinoj orbiti ima više satelita, koja je posmatraju iz različitih perspektiva, postoji mogućnost izračunavanja magnetnih polja, na primer, u Zemljinoj kori. Na taj način mogu da se izmere i polja duboko u unutrašnjosti Zemlje.
Ovo, međutim, nije dovoljno da se odredi brzina strujanja reke gvožđa. Međutim, postoje tačke na kojima je magnetno polje izuzetno jako. One se trenutno nalaze ispod Kanade i Sibira i mogu precizno da se lociraju iz svemira. Te tačke se kreću zajedno s rekom i na taj način može da se odredi njena brzina.
Naučnici pretpostavljaju da i na južnoj Zemljinoj polulopti struji slična reka gvožđa, ali budući da tamo nema tački koje bi poslužile kao pokazatelji, tamo nije moguće posmatrati strujanje tečnog gvožđa.
Najnovija saznanja naučnici vide kao značajan pomak ka boljem razumevanju procesa u unutrašnjosti Zemlje. Što bolje budemo razumeli ponašanje materije u unutrašnjosti Zemlje, to su nam veće šanse da predvidimo dalji razvoj Zemljinog magnetnog polja”, kažu naučnici.
Ovo je veoma važno, kažu naučnici, zato što bi promena smera kretanja Zemljinog magnetnog polja imala ogromne posledice – između ostalog, uticala bi na jačinu kosmičkog zračenja koje stiže do Zemlje. Pritom bi najugroženiji bili putnici aviona, koji bi bili izloženi znatno jačem zračenju. Sateliti i električne i komunikacione mreže takođe bi bili ugroženi u slučaju prolaznog „sloma“ Zemljinog magnetnog polja.