Pasji trn-spas za bolesnu jetru
Pasji trn (lat. Hippophae rhamnoides) je samonikla jestiva biljka iz porodice zlolesinki (Elaeagnaceae), a poznata je i pod nazivima vučji trn i vukodržica.
Tekstove o lekovitosti pasjeg trna pronalazimo od davnina, kod starih Grka, Teofrast (372-287 pr. n.e.) spominje lekovita svojstva pasjeg trna u svom tekstu „Historia Planarum“. Potom, reference o lekovitoj upotrebi ove bobice pronađene su i u tibetanskim medicinskim knjigama, gde ulje pasjeg trna zovu „uljem života“.U Rusiji i Kini, ovo je ulje uvršteno u medicinski leksikon kao hrana i lek.
Veliki interes za ulje pasjeg trna, u naše vreme, javio se nakon što je dr. Oz nazvao pasji trn “čudotvornom bobicom“.
Pasji trn je razgranati, trnoviti grm, visok 2 do 3 metra ili do 6 metara visoko drvo, sa tamnom, crvenosmeđom korom, koja je na mlađim granama siva. Listovi su mu nasuprotni, uski i linearni, dugi 5 do 8 centimetara i do 0,5 centimetara široki, odozgo sivozeleni, a na naličju pustenasti i srebrenastosivi. Biljka je dvodomna i cveta u rano proleće, pre razvijanja listova. Cvetovi su sitni i neugledni, zelenkastožuti. Koštunice su narandžaste, okruglasto-jajaste, duge 7 do 8 milimetara, a sazrevaju na ženskim biljkama od sredine avgusta do kraja septembra. Ostaju da vise na grmu (drvetu) sve do početka zime.
Pasji trn najbolje uspeva na suvom, peskovitom i vapnenastom tlu. Kod nas raste uz peskovite i šljunkovite obale reka, pretežno u severnim krajevima, a najviše je rasprostranjen uz obalu Dunava. Ređe se javlja po kamenitim obroncima u planinskim krajevima (preko 1000 metara nadmorske visine) ili uz morske obale. Zbog lepog i dekorativnog izgleda srebrnastog lišća i narandžastih plodova, ponekad se pasji trn kultiviše kao ukrasni grm u vrtovima i parkovima, za živice, a zbog jako razvijenog korena koristi se i za vezivanje peskovitog tla. Kultivisani primerci imaju veći plod i sitnije koštice.
Iz ploda pasjeg trna se može dobiti ulje bogato karotinom i vitaminom E i F. To ulje se primenjuje u lečenju rana, smrzotina, kožnih bolesti i kao pomoćno sredstvo u lečenju nekih oblika raka. Poseduje baktericidno dejstvo. Pasji trn sadrži preko 190 nutrijenata i fitonutrijenata neophodnih za normalno funkcionisanje tela.
Bogato je flavanoidima – fitonutrijentima za koje se zna da smanjuju širenje raka, utiču na smanjenje bolova i upala, te pomažu postizanju normalne telesne težine.
Sadrži provitamin A, vitamine B1, B2, B3, B6, C, D, E i K1. Ulje pasjeg trna bogato je folnom kiselinom (vitamin B9), koja je od ključne važnosti za regeneraciju DNK.
Njegova antioksidativna snaga je 70 000 prema skali ORAC.
Sadrži uljne enzime superoksidne dismutaze (SOD) na čijem se delovanju temelji obrana od oksidativnog stresa, biljne sterole, 20 mineralnih elemenata, uključujući gvožđe, bakar, mangan, selen, itd. Ima najveći procenat retke omega 7 masne kiseline ( 30% – 35%).
Ulje pasjeg trno je jedino poznato biljno ulje na svetu koje sadrži omega 3, 6, 7 i 9 kiseline zajedno.
Ukoliko nađete ovu biljku u prirodi, možete sami napraviti lekovito ulje na sledeći način: izdvojiti sok iz bobica, procediti, suvi ostatak sa semenom se samelje u mikseru ili razbije u avanu tako da se dobije kaša. Kaša se stavi u termos-bocu, prelije suncokretovim uljem zagrejanim na 60 stepeni u odnosu 1:2 (1 deo kaše, 2 dela ulja). U dobro zatvorenu termos-bocu se ostavi 1 nedelju, i ulje se potom procedi.