MisterijeTajna društvaTajna istorijaZavere

Novi svetski poredak uspostavljen!

Jedna od najveih globalnih teorija zavere vezana je za Iluminate. Tajanstvenu organizaciju koja navodno okuplja elitu i koja za njihov račun upravlja planetom Zemljom, sa namerom da uspostavi „novi svetski poredak“ (NWO-enleska skraćenica).

Teorije variraju od toga da si Iluminati super elita, prosvetljenih i obrazovanih ljudi koja želi dobro svima, do toga da je u pitanju skoro kriminalna organizacija koja vlada tako što kontroliše banke, države, mafiju i oficijelne religije, do teorije da su to obožavaoci Satane koji se spremaju da uspostave njegovu vlast na Zemlji.

Iznenađenje celokupnoj javnosti je pojava sajta www.illuminatiofficial.org, za koji njegovi pokretači tvrde kako je zvanično glasilo pomenute organizacije.iluminati reklama

iz tv reklame Iluminata

Zvanična istorije kaže da ih je osnovao Adam Vajshaupt dana 1. maja 1776. godine u bavarskom gradu Ingolštatu, a prvobitno je brojao pet članova. Vajshaupt je bio jezuita, kao i prvi profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštadu. Pokret je bio stvoren od slobodnih mislioca, kao jedan izdanak prosvetiteljstva, najverovatnije po ugledu na masone. Članovi su polagali zavet tajnosti, te obećali poslušnost svojim pretpostavljenima.

Glavni ciljevi iluminata bili su suprotstavljanje praznoverju, predrasudama, uticaju Crkve na državnu vlast, filozofiju u nauku; pokušavali su da smanje zloupotrebu državne vlasti, te podržavali rodnu ravnopravnost. Prvobitno, Vajshaupt je planirao da ime reda bude „Usavršeni“ (lat. perfectibilis — „poboljšani“). Red je često nazivan i „Bavarski Iluminati“, a njihova ideologija „iluminizam“. Mnogi uticajni intelektualci i političari smatrali su sebe članovima reda, među kojima su vojvoda Ferdinand od Brunsvika i diplomata Ksavijer fon Cvak. Red je imao ogranke u većini evropskih zemalja, a navodno je u prvih deset godina postojanja imao oko 2.000 članova. U redu su bili književnici poput Getea i Herdera, kao i tada vladajuće vojvode od Gote i Vajmara.

Godine 1777. na vlast je došao Karl Teodor, nasledni vladar Bavarske, koji je bio pobornik prosvećenog apsolutizma. Njegova vlada je 1784. godine zabranila sva tajna društva, uključujući i Iluminate.  Vajshaupt je pobegao, a dokumenti i prepiske, koji su najviše zaplenjeni u Fon Cvakovom domu, vlada je objavila 1787. godine.
Između 1797. i 1798. godine, autori Ogisten Barijel i Džon Robison su napisali dela koja su sadržala teorije da Iluminati predstavljaju otvorenu međunarodnu zaveru, te su tvrdili da upravo oni stoje iza Francuske revolucije. Dela su postala popularna, te su godinama kasnije preštampavana i u drugim delima citirana. Knjige su stigle i do Sjedinjenih Američkih Država, a širom Nove Engleske, velečasni  Mors je propovedao protiv Iluminata. Takozvana „hajka“ na Iluminate je splasnula početkom 19. veka, ali se javljala dvadesetih i tridesetih godina istog stoleća, tokom delovanja anti-masonskog pokreta.

Nema dokaza da su prvobitni „Bavarski Iluminati“ preživeli zabranu koja se desila 1785. godine. Međutim, pisci kao što su Mark Dajs, Dejvid Ajk, Tekse Mars, Jiri Lina i Morgan Grikar, tvrdili su da su „Bavarski Iluminati“ opstali, moguće i do danas. Mnoge od ovih teorija smatraju da svetske događaje kontroliše i manipuliše tajno društvo koje sebe naziva Iluminatima. Teoretičari zavere tvrde da su mnogi značajni ljudi bili ili jesu članovi Iluminata, a predsednici SAD su uobičajena meta takvih tvrdnji.

Ključna figura u pokretu teorije zavere, Majron Fagan, posvetio je svoje poslednje godine života u pronalaženju dokaza kako su razne istorijske događaje — poput bitke kod Vaterloa, Francuske revolucije, atentata na Džona Kenedija, kao i navodna komunistička zavera za ubrzanje stvaranja Novog svetskog poretka kroz infiltriranje u holivudsku filmsku industriju — orkestrirali Iluminati.

Kako god bilo, najnovija događanja u SAD su pratila vrlo čudna dešavanja unutar državnog aparata koji je očigledno bio pod kontrolom faktora koji su van aktuelene vlasti, inače ne bi direktor FBI-a u najosetljivijem trenutku kampanje kompromitovao Hilari Klinton ponovnim otvaranjem istrage, što je bio događaj dovoljan da pretegne tas na vagi u korist Donalda Trampa.

Izlazak iluminata iz senke je usko povezan a novom vlašću u SAD i previše je usklađen sa promenama da bi bio tek puka slučajnost.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *