AntropologijaDuhTajna istorija

Dogoni, pleme sa misterijom

Smešteni u Maliju u zapadnoj Africi, Dogoni imaju bogatu kulturu koja potiče iz 3200. godine pre nove ere i veruje se da su oni hibridna etnička grupa nastala mešanjem drevnih Egipćana severne Afrike i drugih supsaharskih plemena.

U duboko ukorenjenoj tradiciji Dogona pominju se Nomosi, koji su došli sa prijateljske zvezde Sirijus. Nomosi su poznati kao napredna bića koja su se takođe pojavljivala u brojnim povezanim mitovima u sumerskim i mesopotamijskim kulturama.

Prijateljska zvezda Sirijus ima eliptičnu orbitu od 50 godina i ne može se videti golim okom. Prema nekim istraživanjima, moderni astronomi nisu znali da prijateljska zvezda postoji dok nije otkriven mit Dogona.

Dogoni nemaju nikakvu opremu za posmatranje zvezda, ali znaju da je Sunce centar našeg solarnog sistema i da Mesec kruži oko Zemlje. Oni znaju da su orbite planeta u našem solranom sistemu eliptične, a ne kružne, da Jupiter ima mesece a Saturn prstenove. Ono što najviše zbunjuje, njihovi drevni festivali utemeljeni su na postojanju jedne zvezde koju su naučnici otkrili tek 1995. godine, a predstavlja predanja unutar njihove kulture hiljadama godina. Njihova glavna svetkovina usredsređena je na zvezdu Sirijus, najsjajniju zvezdu na noćnom nebu (8,6 svetlosnih godina udaljena od Zemlje), u sazvežđu Oriona, po čemu je dobila ima „Pasija zvezda“.Sirius - Canis Major

Odakle saznanje koje Dogoni imaju o ovim ozbiljni astronomskim podacima? Po njihovim legendama, vanzemaljski posetioci amfibijskog izgleda, spustili su se sa nebesa u jednom svemirskom brodu pre više od 10.000 godina da bi ih o tome obavestili. Ubrzo po završetku drugog svetskog rata, ugledni francuski antropolozi Marsel Griol i Žermen Diterlen, otputovali su u Mali i proveli 15 godina među Dogonima koji žive na jednoj 180km dugoj ravnici. Timbuktu, mala pražnjava varoš koja je vekovima bila jedva nešto više od legende, leži prema severu od njihove glavne naseobine. Njih dvojica su tu od sveštenika, prvi put čuli neverovatno precizne detalje o astronomskim podacima, do kojih smo tek trebali doći preciznom naučnom verifikacijom. Jedan artefakt koji oslikava sazvežđe Sirijusa star je 400 godina, što je oko 230 godina pre nego što su astronomi saznali za prijateljsku zvezdu.

U  beleškama Griola, mogu se naći razgovori između njega  i starešine Dogona po imenu Ogotemeli, koji pominje više prijateljskih zvezda u sistemu Sirijusa. Takođe postoje navodi da su Nomosi dolazili u par navrata velikim svemirskim brodom. Svakih 60 godina, Dogoni slave ciklus Sirijusa A i Sirijusa B.

Misterije Dogona pominju još jednu zvezdu u sistemu koja bi se mogla nazvati Sirijus C ako bi je potvrdili moderni teleskopi. Veruje se da Nomosi naseljavaju planetu koja orbitira oko Sirijusa C, mada savremena nauka ne vidi sazvežđe Sirijus kao mogućeg kandidata za život.

Kredo Mutva (94), Zulu šaman ili „sanusi“ u Južnoj Africi, tvrdi da postoji slika visokih, plavookih, plavokosih bića koja su afrička plemena videla dugo pre nego što su se pojavili Evropljani.

Kredo, zvanični istoričar nacije Zulu, rekao je da su, kada su Evropljani prvi put došli, Afrikanci mislili da su se vratili beli „bogovi“ koje su nazivali Mcungu. Oni su zato nazivali Evropljane tim imenom, a koriste ga i danas.

Slično su odreagovali narodi u srednjoj Americi kada su Kortes i njegovi španski osvajači došli 1519. godine, misleći da je on Kvecalkoatl, Bog opisan kao visok, bradat i prodornih plavih očiju.

Pernati zmijski Bog se pojavljuje u mnogim drevnim kulturama i mezoameričkim legendama. Inke su ga nazivale Virakoča, Maje Kukulkan, a Asteci Kvecalkoatl. U srednjoj Americi su ga zvali Gukumac, a u Palenki, Zamni i Izamalu su ga zvali Votan. On i njegovi „ljudi“ su opisivani kao bradati, bele kože i dubokih plavih očiju.

Sa Dogonima se direktno povezuje jedan od mitova Egipta, boginja Izida, koja je kao pseća boginja poistovećivana sa Sirijusom. Još starije egipatsko božanstvo, Anubis, prikazivan je sa psećom glavom. Ponekad je bio poistovećivan sa Ozirisom koji opet, kao Izidin pratilac, oslikava „teški“ Sirijus B. Sumerski bog An koji se pominje u Epu o Gilgamešu, takođe se prikazivao sa glavom psa.

izvor:http://humansarefree.com/2014/10/the-amazing-history-of-dogon-tribe.html

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *