Corpus hermeticum Merkurovog kaduceja
Simbolika je osnov astrološkog mišljenja, ili bolje reći astrologike, načina razmišljanja stvorenog utiskom simbola astroloških slika.
Konstrukcija astrologike ili astrološke slike počinje iz samog simbola i njegovih osnovnih delova.
Osnovi simbolizma su krug O reprezent duha, polukrug ) reprezent duše i krst + koji reprezentuje materijalni svet, zasnovan na kretanju, i prolasku vremena, u kome su osnovi krsta ekvinociji i solisticiji.
Sunce i Mesec, svetla za razliku od planeta u sebi nose primarne principe kruga i polukruga kojim se kasnije kao osnovom služe planete da izraze svoj simbolizam. Hronokratori, Jupiter i Saturn, u sebi spajaju krst materije sa polukrugom duše (polukrug duše iznad krsta materije u slučaju Jupitera i obrnuto u simbolu Saturna), i kao vladari vremena, ukazuju na jednu naizgled nelogičnost, a to je da je veza Mesečevog principa starija od veza Sunčevog principa. Ovo podmlađeno Sunce, korespondira sa ličnim planetama, koje pre ukazuju na instinkt i poderđenost materiji kroz kombinaciju kruga i krsta, Venera koja podređuje materiju duhu, prikazanu kroz krug duha iznad krsta materije i Mars koji je podredio krug duha krstu materije (originalni simbol Marsa nije imao strelicu već krst iznad kruga).
Merkur je tu posebna priča jer on u sebi sjedinjuje sva tri simbola, krst materije podređen krugu duha kome je nadrećen polukrug duše.
I dolazimo na to da je duša najvažniji element astrologije i astrološke simbolike.
Hermes, ili Merkur, je u mitologiji glasnik bogova. Njegov simbol, kaducej, ili Merkurov štap, je važan hermetički simbol, koji između ostalog, izražava svesnu povezanost sa prirodnim i natprirodnim. Hermes se takođe smatra glasnikom bogova, koji ljudima donosi univerzalnu mudrost.
Ovaj simbol predstavlja stub svesti čoveka. Dve zmije obmotane oko kaduceja ukazuju na materijalni život povezan sa nebeskim-božanskim principom koji simbolišu krila i kroz sveukupnu sliku ukazuje na korespodenciju božanskoh i ljudskog koju je dovoljno smestiti u jednu rečenicu;“ Kako gore, tako i dole“.
Hermesova religija se naziva i religijom mišljenja, religijom hermetičkog mišljenja, koje proizilazi iz veze duše sa duhom.
Corpus Hermeticum, delo koje se pripisuje Hermesu-Merkuru lično, sastoji se od knjiga. Prva knjiga nosi naziv „Pimander“. Ona sadrži razgovor između Hermesa i misterioznog nadljudskog bića – Pimandera.
Hermes je ovde čovek, koji je stupio na stazu alhemiskog oslobađanja, i stekao novorođeno stanje duše. Tokom toga, u njemu počinje da se ispoljava novo stanje svesti, Merkurova ili hermetička svest.
Čim se pojavi ta svest, pojavljuje se i Pimander. On je sveprisutna Božja mudrost sa kojom se hermetički čovek povezuje na osnovu ispoljavanja svog novorođenog bića. Da, Pimander jeste Bog! Pimander je „Reč koja je bila na početku“.
Pimander je mudrost, Reč, Bog,koji se veoma određeno i lično obraća Hermesu. Kada u Bibliji čitamo da Bog govori, da se obraća hijerofantu ili služitelju, to se najčešće ne odnosi na Božanski jezik u opštem smislu, već znači da se Logos obraća hermetičkom čoveku u pimanderskom smislu.
Corpus Hermeticum, Knjiga prva: Pimander
1. Jednom, dok sam promišljao o suštinskim stvarima i moj se um uzdigao, moja telesna čula su pala u san, kao kada nekoga savlada duboki san nakon prekomernog jela ili velikog telesnog umora.
2. Učinilo mi se da vidim moćno biće neodređenog oblika koje me pozva po imenu i reče:
3. „Šta želiš da čuješ i vidiš i za čim u svojoj duhovnoj-duši čezneš da naučiš i spoznaš?“
4. Upitah: „Ko si ti?“
5. I začuh odgovor: „Ja sam Pimander, Um uzvišenog, biće koje postoji iz samog sebe. Znam za čime žudiš i sa tobom sam uvek i svuda“.
6. Rekoh: “Želim da naučim o suštinskim stvarima, da razumem njihovu prirodu i spoznam Boga. O, koliko čeznem da razumem!“
7. On odgovori: „Dobro zapamti to što želiš da naučiš i ja ću te podučavati“.
8. Uz ove reči, on promeni svoj izgled i odjednom, u tren oka, sve mi se otkri; prikaza mi se beskrajna vizija; sve postade jedno svetlo, jasno i veselo i ja sam se beskrajno radovao tom prizoru.
Postali smo ljudi okrenuti spoljašnjim stvarima, potrošačko društvo nasilno odvojeno od nebeskih principa gurnuti u manijakalnu depresiju modernog života. Naša zapadna civilizacija, ali sve više i istočna, ukoliko još uvek možemo tako da je nazovemo, pretvorena je u jednu ravnu liniju. Ne postoje više ni veliki usponi blistave stvarnosti, niti dubine unutarnjeg života, koje bi mogle da inspiriču duh, samo sakrivena hermetička poruka koja je svakom generacijom sve dalja od čoveka……..