Astrologija, magija i etika

Od davnina astrologija spada u korpus okultnih delanja, graničnih područja realnog sveta i onoga što stoji iza. Metafizička je disciplina, koja je u vreme pre racionalizma služila da objasni sudbinu kroz tokove događaja zasnovane na sinhronizaciji univerzuma i pojedinca.
Jednako kako je potreba čoveka da demistifikuje i nauči se mističnim i skrivenim znanjima, pojedinci su hteli da to objasne racionalnim i naučnim pristupom. Jung je recimo odnos pojednca sa univerzumom, te tokovima događaja smestio u sinhronicitet.
Tok događaja, tok sudbine, slobodni izbori i njihova ograničenja ne mimoilaze nas kao vrstu od najranijih početaka civilizacije do informatičkog doba.
Animističke kulture, ostale u 21. veku i dalje pod obrascem osnovnog sinhronizovanja tokova života sa prirodom, ili ako prirodu drugačije nazovemo Bogom a najčešće, duhovima i elementalima, imaginarnim svetom uzroka i posledica, vrlo živom u pojedinačnim ali i u kolektivnom umu, podložne su fenomenu koji se naziva magija.

Da li u vremenu racionalizma možemo da prihvatimo fenomen „crne magije“, i ako možemo na koji način. Po ličnom iskustvu tvrdim da možemo, ali kroz prizmu odgovornog pristupa i u prvom redu upoznavanja sa fenomenom.
Postoje ozbiljni naučnici koji su proučavali ovaj fenomen. U prvom redu je Džems Džordž Frejzer autor kultnog dela Zlatna grana, te Idris Šah, antropolog iz Velike Britanije autor Orijentalne magije i niza dela koja prepliću misticizam, magiju, religiju i slične teme, naravno na naučnoj osnovi.

Ako priđemo temi na racionalan način, sama astrologija, matematičko filozofska metoda, daće nam podatak da je čovek informatičko biće. Prostim poređenjem sa informacionim tehnologijama dolazimo do toga da je telo hardver a um sa svim pripadajućim skrivenim delovina u stvari softver. Univerzum time postaje daleko savršeniji pandan internetu, dok astrološka karta postaje operativni sistem osobe, koji se redovno apdejtuje za svaki rođendan, vanredno se usklađuje sa drugim astrološkim ciklusima.
Na taj način možemo probleme koje osoba ima povezati sa fenomenom softverskih virua. Taške i komplikovane planete, nezgodni ciklusi i sistem se kvari, ne funkcioniše ispravno.

Sama astrologija ima način detektovanja problema, koji se u vremenu pre racionalizma tumačio kao crna magija, dok se u ovom vremenu treba tumačiti kao virus u sistemu. U prvom redu se ističe kuća zlog duha, dvanesta kuća, cataphora, koja između ostalog u dobu za nama autori povezuju sa veštičarenjem.

Primer zbog koga pišem ovaj tekst jeste u prvom redu neodgovorno korišćenje termina crna magija u kontekstu objašnjena problema osobi koja je postavila pitanje.

Na prvu loptu, bez provere vremena rođenja, odnosno rektifikacije, bez udubljivanja, ni manje ni viiše nego crna magija. Postavlja se pitanje etičnosti takve konstatacije. Tema je vrlo osetljiva, problem svakako postoji, a reršenja nikad nisu tako laka, i ideja da je neko drugi kriv je pitka ali nije lekovita za onoga ko hoće da reši neki životni problem.

U ovom slučaju postoji više konkretnih problema koje ukazuje sledeća slika

Prvo imamo podatke koji su vrlo komplikovani za rad jer s emora utvrditi tačna pozicija ascendenta (laički podznak), ne znamo klasu karte, odnosno da li su podaci iz izvoda, klasa AA, sećanja, klasa A, ili neki od špekulativnih podataka koji su nepouzdani.
Drugo i važnije, uloga astrologa je d aproceni motive i stanje osobe koja pita, te u nekim slučajevima za validnost pitaoca može koristiti horarnu ili kartu događaja.
Čest je slučaj da pitalac bude bolesna osoba, osoba koja se smatra ugroženom ili slično.
Ljubomora je teška i neizlečiva bolest koja može ići sama ili u sklopu većih poremećaja ličnosti.
Ovde imamo nekoliko izjava samog pitaoca, koje svakome pametnom skreću pažnju na osetljivo stanje u kome se nalazi;
1. kontakt sa „vidovnjacima“ koji je „upozoravaju“, osoba je na najneracionalniji način pokušala da ovlada situacijom kako bi rešila problem koji je možda samo u njenoj glavi. Prepustila se manipulaciji osoba koje su u startu sumnjive za prevaru.
2. ima non stop osećaj da su protiv nje – paranoidni iskaz; Paranoja je psihoza za koju su karakteristične bolesne ideje proganjanja, dok je inteligencija osobe očuvana. Zato se ova bolest ponekad naziva „razumno ludilo”. Po Krepelnu, paranoja je sumanutost koja se karakteriše „sporim i podmuklim razvojem trajnog i sumanutog sistema sa očuvanošću jasnoće i reda u mislima, volji, delanju”. Paranoik najčešće logično rasuđuje, odnosno izvodi ispravne zaključke, ali iz pogrešnih premisa.
3.zanemarivanje, problem na nivou emocija koji često eskalira bez obzira na količinu pažnje
4. katatonično stanje; Katatonija se može pojaviti u kontekstu nekoliko poremećaja s kojima je povezana, a to su neurorazvojni, psihotični, bipolarni ili depresivni poremećaj; obuhvata krajnosti ponašanja pa tako u jednom trenutku ne možete govoriti, pomicati se ili odgovarati, a u drugom imate hiperaktivne pokrete i reakcije.
Nameće se pitanje, da li je etično nekome u ovom stanju uopšte dati tumačenje, a kamo mu podgrevati šizofrene ideje da mu okolina radi o glavi i postoje mimo uobičajenih problema i mistične sile protiv kojih je nemoćan!!!

Na terenu balkana magija koja je odomaćena je vlaška. Vlasi imaju bogatu tradiciju, koja se oslanja na narodne običaje i verovanja stara vekovima. Ono po čemu su najpoznatiji u Srbiji, ali i šire, jeste bajanje i vlaška magija. Profesionalne vračare još uvek postoje na ovim prostorima, one su uglavnom starije žene i najčešće žive u malim zabačenim selima. Iako se Vlasima često pripisuje tendencija ka sujeverju i nereligioznosti, oni su u velikom broju hrišćani, uglavnom pravoslavci, i poštuju crkvene obrede uz svoje tradicionalne običaje.

Aleksandar Repedžić, etnolog poreklom iz Majdanpeka, prepričava realnu sliku svih tih događaja iz svog rodnog kraja.

„Apsolutno nije moguće zaposednuti nekoga pomoću vlaške magije, sve se odvija na nivou autosugestije. Vračare uglavnom posećuju Beograđani i Novosađani, a njihova vera i fascinacija uglavnom proizilazi iz neznanja jezika kojim vračare pevaju. Ljudi veruju u magijsko delovanje i u to da im magija pomaže u nekim njihovim ciljevima, ali tu postoji taj veći psihološki aspekt. Čim odu kod vračare, ljudi već menjaju svoju svest, kao što menjaju svest u različitim drugim životnim situacijama, poput ponašanja u grupi ili razgovora sa šefom“, priča Repedžić.

„Magijske prakse i sujeverno ponašanje nastaju kao odgovor na neizvesnosti i nemogućnost da kontrolišemo okolnosti i događaje u svakodnevnom životu“, piše etnološkinja Lidija Radulović u svom naučnom radu „Crna i bela magija kao kulturno nasleđe“.

U modernom kapitalističkom društvu ponovo se probudila fascinacija magijskim obredima i ritualima. Neki smatraju da je to posledica odvajanja od tradicionalnih verovanja crkve i da magija daje veću slobodu pojedincu da utiče na tok svog života. Kada nastupi period napetih emocija ili neizvesnosti u životu, neki ljudi nalaze utehu i rešenje u magijskim ritualima.

Takođe, pravi se velika razlika između bele i crne magije. Mnogi smatraju da je bela magija bezazlena, koristi se za poboljšavanje nečijeg života a da ne povređuje bilo koga. U savremenom društvu, bela magija je prisutnija nego ikada. Iako se maskira u razne manifestacije i korišćenje kristala za isceljenje, cilj ovih praksi je gotovo uvek postizanje uspeha, kontrole i moći.

Nasuprot beloj, crna magija je, kako piše Lidija Radulović u svom radu, „nesumnjivo vid antisocijalnog ponašanja u malim zajednicama“. U selima koja zavise od harmonije i sloge svojih meštana često nije prihvatljivo izražavati netrpeljivost direktno. Crna magija služi kao zamena za netrpeljivost, ljubomoru, zavist ili čak nasilje. Ipak, postoje primeri kada je magija bila povod za nasilje. Tako je strah od crne magije naveden kao motiv za devetostruko ubistvo koje se desilo u Jabukovcu 2009. godine.

„Specifičnost vlaške narodne religije ogleda se u živoj tradiciji kulta mrtvih, autentičnim magijsko-religijskim praksama i verovanjima tokom perioda žalosti koji traje i do sedam godina“, piše etnološkinja Lidija Radulović u svom naučnom radu. Kult mrtvih često se pojavljuje u prehrišćanskim religijama poput staroegipatske, a kod Vlaha se intenzivno održao sve do danas.

Svaki običaj Vlaha proizilazi iz kulta mrtvih jer oni smatraju da iako je osoba preminula i više nije u svom telu, ona i dalje ima telesne potrebe. Po njihovom verovanju, duše prelaze jedan most koji povezuje ovaj svet i onaj drugi. Bitno im je da pokojniku pokažu da ga nisu zaboravili i da on zna da njegovi najbliži još uvek brinu o njemu. Na grobovima prave se mauzoleji u kojima se postavljaju krevet, televizor i sve ono što bi umrlima bilo potrebno da su još uvek živi.

„Taj kult mrtvih traje do sedme godine nakon smrti i obeležava se različitim običajima kao što je izlivanje vode, namenjivanje odeće, namenjivanje hlebova. Svaki hleb ima svoje ime i svoje mesto na stolu. Upravo ti hlebovi predstavljaju nebo, tu je prisutno i sunce i mesec, s tim što je to hristijanizovano. Vlasi zamišljaju onaj svet bez vode i svetla, i baš zato je potrebno to pružiti pokojniku da ponese sa sobom na onaj svet“, priča Repedžić.
Citirani tekst je iz Ekspres magazina

https://www.ekspres.net/zivot/sta-je-zapravo-vlaska-magija-i-koliko-je-opasna-29-11-2021

Crna magija (lat. Magia Malefica) je oblik magije kojoj je cilj da ubije, da povredi, da uništi ili da, na natprirodan način, postigne nekakvu korist. Crnu magiju povezujemo sa satanizmom, demonopoklonstvom, vešticama i čarobnjacima.

Podela na belu magiju i crnu magiju je prilično diskutabilna i podložna raznim tumačenjima pošto je neki, poput Rimokatoličke crkve, svaki oblik magije smatraju protivprirodnim uplitanjem u prirodne tokove i pokušajem sticanja spoznaja na način koji se smatra neprimerenim.

Drugi prave razliku između belih magova i crnih magova, odnosno ukazuju na činjenicu da sam karakter magije ne leži u njenoj osnovi već u načinu na koji se primenjivač sa njom koristi.

Astrologija magiju vezuje za cikluse Meseca i smatra se da bilo koja operacija može trajati jedan lunarni mesec, odnosno 28 dana. Na taj način su efekti menji i neosetniji nego što ig tzv žrtve magije opisuju, jer se i tu vraćamo na obrazac autosugestije. Astrologija objašnjena na način racionalizmna, koja opisuje čoveka kao informatičko biće jasno ukazuje da sugestivnim delovanjem nastaje „virus“ koji zaposeda softver osobe, um, i tera ga iz greške u grešku.

Previše je danas prevaranata u javnom delovanju da bi astrološka zajednica sebi dozvolila koketiranje sa temama koje je urušavaju i sa zloupotrebama. Astrologija je prebogat jezik simbola kome ovakve stvari nisu potrebne, ali i kad se susretnemo sa njima treba da vodimo računa o zdravom razumu i etici.