Grad bez novca, politike i religije

U indijskom gradu Aurovil nema novca, politike i religije. Nazvan je internacionalnim gradom od strane Uneska jer njegovo stanovništvo čini više od 50 nacija i različitih kultura. Iako zvuči kao utopija, ona zaista postoji. Muškarci i žene svih nacionalnosti žive u miru i harmoniji, a dozvoljeno je da cveta samo  ljudsko jedinstvo. Osnovan 1968. godine, Aurovil, ili “Grad svitanja” osnovan je 1968. godine. U Aurovilu nema potrebe da se dižu zidovi među ljudima, jer ne postoje ograničavajući sistemi. Nema para, nema religije i nema politike. Ljudi su u stanju da mirno žive.

Umesto vlade, samoformirani komiteti vode grad, a umesto novca koriste “Aurokard”. Alkohol ne može da se kupi unutar grada, a automobilima je zabranjeno da voze na njihovim putevima. Ali, zapravo, nijedno pravilo nije na silu primenjeno pošto ne postoji zvanična vlada ili policijske snage. Umesto toga, grad se oslanja na sistem poverenja među stanovnicima.

Utopijska verzija Aurovila potekla je od duhovnog vođe Mire Alfasa, poznatije kao “majka Aurovila”. Ona je nacrtala prvi plan grada 1960. godine kada je podelila grad u četiri zone: industrijska (organska farma), kulturna (radnje i biznis), stambena i internacionalna (deo za posetioce).

Iste godine francuski arhitekta Rodžer Anger transformisao je njenu viziju u plan koji se sastojao od spirala kuća, javnih zgrada, farmi i šuma. Od tada, razne organizacije počele su projekat za napredak Aurovila u originalnoj verziji.

Ova mala zajednica teži da bude održiv eko grad u kojem kombinuju drva voćki i polja kukuruza, a koji je organizovan u 15 farmi i prostire se na površini od skoro 2,5 hektara. Pedeset seljaka i 300 suseda rade na farmama, koji proizvode pirač i žitarice. Takođe, sami se snabdevaju mlekom i mlečnim proizvodima, kao i sezonskim voćem.

U Aurovilu postoje i mnogi drugi projekti, od škola, informacionih tehnologija do obnovljive energije i rukotvorina. Kao rezultat toga, 4-5.000 ljudi je zaposleno u gradu iz okolnih sela.