Zrava ishrana
Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvaznijih problema savremenog čoveka. Zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspolozenje direktno su uslovljeni nacinom ishrane koji svakodnevno primenjuje.
Danas se i zvanična medicina i takozvana alternativna medicina izgleda slažu u jednom: uobičajeni način ishrane savremenog čoveka se udaljio od nekih prirodnih principa, tako da se smatra jednim od glavnih faktora rizika za takozvane civilizacijske bolesti – pre svega oboljenja srca i krvotoka, raznih vrsta raka, dijabetesa, artritisa i sl.
Danas je poznato i rasprostranjeno nekoliko dokazano zdravijih alternativa uobičajenom načinu ishrane, a to su mediteranska ishrana, vegetarijanstvo, ishrana presnom hranom i makrobiotika.
Energetske potrebe organizma, u poslednje vreme najmanje su bitan pokazatelj prosečnom konzumentu koji više želi da zadovolji psihološku potrebu uzrokovanu reklamom, nego telesnu potrebu uzrokovanu realnim potrošnjom energije. Razmi dodaci, modifikatori ukusa i aditivi, dodatno razvijaju potrebu za unosom namirnica koje ne samo zbog količine više štete nego što prijaju organizmu.
Ovakvim načinom ishrane šećer postaje glavni problem modernog čovečanstva oslonjenog na industrisku proizvodnju hrane. Rešenje za to je u unosu namirnica koje nisu opterećene šećerom i derivatima šećera, odnosno hrane niskog glikemiskog indeksa. Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom sprečavaju oscilacije šećera u krvi i stvaraju duži osećaj sitosti. To je zapravo jedna vrsta dijete bez dijete.
Glikemijski indeks (GI) je pojam koji je dobro poznat osobama obolelim od dijabetesa, ali i svima koji su bolje obavešteni i vode računa o svom zdravlju. Gl predstavlja brzinu rasta šećera u krvi nakon unosa određene namirnice. Napravljen je u odnosu na glukozu čiji je GI 100. Namirnice sa niskim GI imaju vrednost nižu od 45 dok je vrednost preko 70 visoka. Glikemijski indeks jedne namirnice zavisi od vrste šećera koja se nalazi u namirnici, količine vlakana, načina i dužine pripreme, zrelosti, načina konzumiranja. Tako kuvana šargarepa ima mnogo veći GI od sirove, tvrdo kuvana testenina ima niži GI od meko kuvane a voćni sok veći GI od cele voćke. Namirnice koje imaju visok GI dovode do naglog i brzog povećanja šećera u krvi i povezuju se sa povećanim rizikom od dijabetesa, srčanih oboljenja i gojaznošću. GI nam pomaže da držimo pod kontrolom nivo šećera u krvi, ali i holesterola i triglicerida. Međutim Gi nije jedini činilac od kog zavisi koliko će određena namirnica podići šećer u krvi, te treba generalno povesti računa o odnosu potreba organizma i unosa namirnica.