PanoramaVesti

Pola veka čeka da oživi

 

Profesor psihologije Džejms Betford umro je od raka, 12. januara 1967. Pred smrt je intenzivno razmišljao ideji, koju je Amerikanac po imenu Bob Nelson, nazivao krioničkom metodom, a koja je navodno pružala šansu za novi život.

Posle Betfordove smrti, njegovo telo je odvezeno u Fondaciju za produžavanje života “Alcor”, gde je Nelson radio. Njegovi posmrtni ostaci ohlađeni su na oko minus 200 stepeni i stavljeni u specijalni rezervoar. Betford je prvi čovek koji je doneo odluku da zamrzne svoje telo posle smrti i već 50 godina čeka da “uskrsne”.

Nelsona je inspirisala vrsta guštera, koja živi u Sibiru i za koju se ispostavilo da može godinama da preživi zamrznuta na području večitog snega i leda.

Krionika (od grčke reči “kryos”: led, hladnoća) stručni je naziv za konzerviranje organizama kako bi u budućnosti možda ponovo bili aktivirani.

Iz ljudskog tela se ispumpavaju krv i tečnosti i zamenjuju specijalnim sredstvom za zaštitu od zamrzavanja. Rastvor sadrži supstance koji prilikom zamrzavanja sprečavaju stvaranje kristala u telu, jer bi oni uništili tkivo.

Telo se hladni na temperaturu od minus 196 stepeni – na kojoj se “zamrzavaju” svi metabolički i vitalni procesi.

Prema podacima “Nemačkog udruženja za primenjenu biostazu” (DGAB), širom sveta se trenutno nalazi oko 200 ljudi u kriostazi. Ponekad je u pitanju samo mozak, ponekad glava, a ponekad celo telo.

“Celokupna metodika je optimirana sa ciljem da sačuva mozak”, navodi se na sajtu DGAB.

Samo mozak? Postavlja se pitanje šta je sa Bedfordovim telom? Stručnjaci su 1991. obavili kontrolu, koja je pokazala da je ono u dobrom stanju.

Eksperiment iz 2002. pobudio je nade: naučnici su tada uspeli da konzerviraju bubreg kunića i da ga ponovo ožive.

I među poznatima ima onih koji se nadaju prilici za novi život. Američki bejzbol igrač Ted Vilijams se zamrznuo, a američka pevačica Britni Spirs se takođe nosi mišlju da to uradi.

Prof. dr Birgit Glasmaher, direktorka Instituta za višefazne procese Lajbnicovog univerziteta u Hanoveru, smatra da je ideja o oživljavanju besmislena: Nauka je do sada uspela da oživi samo ćelije posle zamrzavanja. Prema mom mišljenju, tako nešto još nije moguće ni kada su u pitanju organi, a kamoli ljudsko telo.”

IZVOR: BILD.DE

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *