Legende Neba
Sve što u davnu istoriju zalazi, a astronomija i astrologija su tu, uz čoveka od početka, vremenom izgubi deo realnosti i postane prepoznatljivo po legendama. U osvit civilizacije kakvu znamo centri su bili na bliskom istoku, današnji Irak, dolina Nila, dolina reka Ind i Gang u Indiji, Kineska civilizacija takođe na rekama, kao i centralno američka civilizacija Maja, i južno američka Inka.
I dan danas od turista do arheologa, obilazima ta temeljna mesta civilizacije i divimo im se ili ih proučavamo, a svakako ne možemo bez njih. Stare kulture imale su neverovatno precizne astronomske proračune a da do njih nisu došle pomoću instrumenata i mernih uređaja. niti posmatranjem koje bi trajalo hiljadama godina već preuzimanjem znanja od ranije postojeće visokoazvijene kulture. Tu dolazimo da jedne tačke prekida, jer se teško naučno mogu objasniti katalozi dalekih zvezda koje naša civilizacija može da prepozna tek vrhunskim teleskopima.
Razne se civilizacije pominju, počevši od mitskih kao što su Atlantida i Lemurija, do arheološki potvrđenih. Jedna od njih je u Čileu, a definisao je profesor Ruben Cabrera Castro. On smatra da je ova civilizacija nestala krajem mezozoika zajedno sa dinosaurusima. U pronađenim ostacima ove civilizacije artefakta svedoče da je ona poznavala 13 sazvežđa Zodijaka. To tajanstveno trinaesto sazvežđe bilo je poznato samo posvećenicima u hramovima i nikada nije prešlo u ustaljenu astrološku praksu ni u Starom ni u Novom svetu gde su ga takođe poznavale mnoge kulture. Znak tog sazvežđa bila je zmija, a kao za čudo, i u našoj civilizaciji nosi ime Offiucus (Zmijonoša). Ovo sazvežđe koje samo jednim svojim malim delom dodiruje ekliptiku između Škorpije i Strelca, odnosilo se samo na vladare i visoke sveštenike. U vreme iz koga potiču prve indicije o Zmijonoši, Zodijački pojas, odnosno Zemlja u njemu imali su sasvim drugačiji položaj na zvezdanom nebu koje se tokom vremena menja ali su te promene uočljive tek u nezamislivom rasponu vremena. Na tim kamenim gravurama, nalazi se 13 sazvežđa i reljef Zemlje kakav je bio u to pradavno vreme.
Haldejska astrologija se smatra prvom astrologijom a Haldejskim sveštenici su prisvajali otkriće astrologije i ako za to nije bilo dokaza. Iz kultura koje su se razvijale u Mesopotamiji (Sumerska, Akadska, Asirska, Vavilonska) nemamo mnogo sačuvanog materijala a prevodi tablica sa klinastim pismom, naročito onih iz Asurbanipalove biblioteke. Rekonstrukcija jednog astrološkog sistema, naročito iz starih vremena haldejske astrologije je prilično otežan. Ono što mi danas podrazumevamo pod astrologijom, horoskopom , ni približno se ne podudara sa drevnim oblicima tumačenja neba. Natalna astrologija u to vreme nije imala široku primenu, horoskop se tumačio samo kraljevima i visokim velikodostojnicima. Haldejska astrologija je pre svega mundalna astrologija koja se bavila problemima države, naroda u celini, gradova a posebno vremenskim problemima. To je i razumljivo jer individualizma nije bilo tom smislu kao u kasnijim periodima a pogotovo ne kao danas.
Od prvih proučavanja neba koja su vršili Sumerci i Asirci, pre oko 6000 godina, proteklo je mnogo vremena do postavljanja teorije celine koju su oko 2500. pre n.e. formulisali haldejski astrolozi.Sakupljena je i sređena tek negde oko 1000. godine pre n.e. u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ova astrologija više je mundalna i astrometeorološka jer se bavi uglavnom narodom u celini a pojedinačno samo kraljevima Oni su verovali da se jednog dana div Tijamat rodio iz prvobitnog okeana koji je prekrivao kako Nebo, tako i Zemlju. Tvorac Bel ga je udarcem mača isekao na dva dela( kasnija verzija mita je kastracija Urana-tačnije momenat manifestacije vremena), i od svake polovine napravio po jedan svod, jedan ispod drugog, nebeski i zemaljski. I jedan i drugi su bili nepokretni. Na nebu su se nalazila sva tela, zvezde, koje su bogovi vodili po tačno označenom putu pod svemoćnim Belovim nadzorom. Druga tela, planete, koje se nisu kretale tačnom putanjom koju je odredio Bel, bile su podređene Anuu, sveopštem ocu. Bilo ih je pet: Dapinou (Jupiter), kojim upravlja Bog Marduk, Kilbat (Venera), kojim upravlja Boginja Ištar, Kaimaou (Saturn), kojim upravlja Bog Ninib, Bibbou (Mars), kojim upravlja Bog Nergal, Moustabarou (Merkur), kojim upravlja Bog Nebo, i kao osnov i pokretač svega tu su i dva svetla, Sin (Mesec), Šamaš (Sunce).
U legendu porekla se meša i još direktniji božanski uticaj koji je manifestovan kroz dva anđela, Haruta i Maruta, koji su kompletno astrološko znanje doneli mesopoptamskim astrolozima.
Drevni Egipat je mesto još jedne legende, one o Hermesu tri puta najvećem, glasniku bogova i donosiocu znanja na zemlju. Ova legenda se meša sa par istoriskih ličnosti koje su neki antički filozofi i istoričari navodili kao istoriskog Hermesa. hermes je inače u egipatskoj mitologiji bog Tot, a kasnije u rimskoj koja je stigla kod nas kao Merkur, koji je i danas prisutan u astrologiji.
Zna se i da podela na dvanaest Kuća potiče iz starog Egipta. Jedan od značajnih astroloških spisa Kalendar srećnih i nesrećnih dana potiče iz vremena Novog carstva oko 1500. godine pre n.e. i govori o tome kako su ljudi u vreme faraona Anaozisa I, osnivača XVIII dinastije, vršili predskazivanja. Svaki sat, svaki dan je bio pod zaštitom nekog Boga koji je direktno upravljao životom ljudi. Sveštenici koji su imali monopol nad proučavanjem neba znali su da određuju položaj zvezda i sazvežđa kao što su Sirijus, Orion, Kasiopeja, Veliki medved i dr. Sve zvezde su delili na dve grupe. Prva je grupa ikhemousek (neuništivih) tj. onih koje su uvek mogli videti a druga grupa je ikhemou-o-ruz (neumorne), odnosno one koje su neprestalno lutale nebom po svojim putanjama tj. planete. Sve u svemu 36 zvezda je vladalo, svaka jednom od 36 dekada, godinom od 360 dana koja je počinjala kada se Sirijus nađe na horizontu.
Egipat je takođe imao dodirne tačke sa Haldejom, naročito u vremenu od 715-332 godine pre n.e. kada su se trgovačke veze znatno proširile. Veliki broj Haldejaca je u to vreme živeo u Egiptu a među njima i mnogobrojni magovi. Prema tradiciji, sveštenik Manethon je približio astrologiju Mesopotamije Egiptu.
Grci preuzimaju iz oba ova izvora astrologiju, primenjuju je i razrađuju simboliku i značenja polja, znakova i planeta, te uklapaju u svoju religiju, kulturu i način života.
Tako do danas, astrologija nam se uklapa u život i nas uklapa u spoljni svet, a sve šo mi činimo je protkano legendama i prekriveno zaboravom, tamo negde na početku.