Gde bežati od atomske bombe?

Severna Koreja je pre nekoliko dana ispalila balističku raketu srednjeg dometa koja je preletela preko teritorija Japana i pala u Tihi okean.

Raketa je prešla 2.700 km na najvišoj mogućoj visini od oko 55 km. Ispaljena je na istok, a ne prema Guamu, strateškom ostrvu američke vojske sa 160.000 stanovnika koji je oko 3.500 km udaljen od Severne Koreje. Pobornici verovanja u sudnji dan predviđaju nuklearni rat od onog dana kad su Amerikanci bacila atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki.

I dok su dva diva bila zauzeta Hladnim ratom, sedam drugih zemalja nuklerano se naoružalo – Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i – Severna Koreja.  Udruženje američkih naučnika tvrdi kako se na svetu u 2016. nalazilo 15.350 nuklearnih bojevih glava, a više od 90 odsto njih nalazi se u posedu SAD-a i Rusije.

Ako čovečanstvo doista utone u rat, postoje neki trikovi kojima možete da povećate svoje šanse preživljavanja.  Budući da se sva nuklearna sila nalazi na severnoj hemisferi Zemlje, logičan je i najbolji savet krenuti prema jugu, u svakom slučaju južno od ekvatora.

Zemlje poput Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike i Argentine su idealne zbog puno slobodne zemlje za uzgoj hrane, a male su šanse da će postati meta nukleranog napada. Prema postapokaliptičnom romanu „On the beach“ Nevila Šutea, najbolji odabir za vašu destinaciju je Melburn.

Ako se rat pak raširi i dalje, krenite prema Antarktiku. Biće gadno i hladno, no s adekvatnom zaštitom i zalihama, možete preživeti nekoliko meseci.

Na samoj lokaciji napada ljudi nemaju nikakve šanse za preživljavanje. Ako ste nekoliko kilometara dalje, videćete snažan bljesak i popratni udar će vas dostići kroz nekoliko sekundi.  Držite usta otvorenima kako vam bubne opne ne bi popucale i počnite da trčite – imate 10 do 15 minuta vremena da pobegnete  radijaciji.

Ako znate gde ćete pronaći protivnuklerano sklonište, pravac tamo! Brojni svetski milioneri već su sagradili vlastite bunkere, a jedan od primiera je „Atlas Missile Silo“ koji može primiti 70 ljudi i održati ih živima četiri godine. Kompleks uključuje samoodrživi vrt, ogroman vodeni tanker, generator i vetroturbine.