Srpski valcer
Orijentalni život različitih zanatlija i zapadna kultura pristigla u Srbiju sa prvim „parizlijama“ stvaraju novu srpsku građansku kulturu. Dok na zapadu valcer postaje nezaobilazni deo balskih dvorana Srbija dobija svoj valcer – Srbijanku.
***
Prva polovina 19. veka. Srbija obnavlja svoju državnost. Posle ustanaka došla je autonomija. Grabi se ka nezavisnosti. Mlada država lagano stvara svoju elitu. Varoši postaju gradski centri, dok njihovu ulogu preuzimaju veća sela. U tim novim sredinama, gde nema više Turaka, gde je Srbin svoj na svome dolazi do sudara Istoka i Zapada. Orijentalni život različitih zanatlija i zapadna kultura pristigla u Srbiju sa prvim „parizlijama“,generacijom školovanom u zapadnoj Evropi, stvaraju novu srpsku građansku kulturu.
Pod tim novim okolnostima srpsko građanstvo oblikovalo je svoju viševekovnu tradiciju. Svoje patrijarhalne navike zajedno sa sobom oblači u građansko odelo. Dok na zapadu valcer postaje nezaobilazni deo balskih dvorana Srbija dobija svoj valcer-gradske igre. Još od tridesetih godina 19. veka u kneževom i kneginjinom konaku počinju da se organizuju prijemi. Kasnije i u kućama uglednijih trgovaca, činovnika i zanatlija. U to novo okruženje srpski narod unosi svoju vekovnu naviku-igranje u kolu.
Od samog početka stvaranja pa do konačnog oblikovanja srpskih balova u Kneževini i Kraljevini Srbiji najpopularnija igra, koja je vrlo često otvarala ove svečanosti bila je Srbijanka. Pratila je razvoj srpske države pa se tako u početku nazivala Kneževim, a kasnije Kraljevim kolom. Po svom obliku, prema rečima etnokoreologa, ona ne prestavlja kako njeno ime govori samo srpsko nasleđe, već balkansko, a možda i šire evropsko i svetsko nasleđe. Igrački obrazac sastoji se od tri dvočetvrtinska takta. U seoskoj sredini ovaj oblik sretao se pod nazivima: kolo u šes’, lako kolo ili lesnoto, a predstavlja čest oblik u obrednim igrama različitih naroda.
Prešavši iz sela u grad i kolo se „emancipovalo“. Igralo se dostojanstveno i uzdržano. Narodno odelo zamenila je odeća zapadnog kroja, a žene su preko libade ušle u balske haljine. Često je bilo prisustvo uniformisanih vojnih lica i činovnika u gradskim kolima što je opet povećavalo kolorit i donosilo novu lepotu u novoj sredini. Vremenom će se pojaviti lica koja će biti zadužena za programe balova. Oni će određivati muziku, igre i njihov raspored. Istorija pamti kraljicu Nataliju kao ženu koja je izuzetno poštovala i volela videti srpsko kolo na dvoru pa će biti jedna od prvih koja će dobiti svoje Kolo kraljice Natalije.
Repertoar će se vremenom povećati. Nova kola dobiće imena koja dovoljno govore o njihovom nastanku: Zanatlijsko, Trgovačko, Mesarsko, Profesorsko, Tobdžijsko, Oficirsko, Čukaričko, Šapčanka, Zaječarka, Radikalsko, Demokratsko, Knez Mihailovo, Kolo Srpskih sestara, Inžinjersko, Bojarka.
Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“ – Gradske igre
Ove igre danas su na pragu nestajanja. Vrlo retko se sreću i na repertoaru kulturno-umetničkih društava, koja sve više postaju interesne grupe korumpiranih pojedinaca bez znanja o ovakvom orskom nasleđu. Državni vrh i institucije u kulturnu diplomatiju guraju različite oblike umetnosti, koje ne mogu predstaviti Srbiju na onaj način na koji bi to učinila autohtona balska igra. Da ne govorimo o tome da je posle toliko decenija mraka gotovo nemoguće objasniti nekom strancu da je i Srbija imala svoj dvor, svoje balove, svoj „valcer“.