Piramide, preteča Haarp-a ?

Prve i najimpozantnije građevine koje se pripisuju ljudskoj civilizaciji, ujedno i najveć svakao su piramide. Najpoznatije su one Egipatske, ali i na drugim kontinentima osim Afričkog građene su slične piramide, sa naizgled sličnom namenom.

U centralnoj i južnoj Americi poslednja namena za koju znamo su bili hramovi, najčešće imenovani kao hramovi Sunca i Meseca, ali i drugih lokalnih božanstava. Kineske piramide spadaju u red mlađih i sve su korišćene kao grobnice, ali u njihovim temeljima su suviše komplikovani geometriski oblici koji ukazuju da su u pitanju kopije ranijih građevina.

U poslednje vreme na videlo izlaze Ruske piramide, ali i naše Balkanske, kao što je Bosanska Piramida Sunca, a izgleda da i u Srbiji postoje dve piramidalne strukture, Rtanj u prvom redu i još jedna kod Arilja.

Osim piramida iz preistoriskog perioda dolaze nam u nasleđe mnoge građevine, takozvane megalitske strukture među kojima je i čuveni Stounhendž.

Ankor Vat, drevna prestonica Kambodže, svrstava se u isti tip građevina, ali i Mohendžo Daro i Harapa, gradovi drevne Indije.

Harapa je poznata po tome što emituje veću radijaciju nego Hirošima ali je uništen nekoliko hiljada godina ranije.

Jednako komplikovani za izgradnju su bili i ovi projekti kao i piramide. Negde na početku civilizacije neko je znao i umeo ono što je i dan danas komplikovano.

Da sad ne potežem teme za i protiv, prenosa i gradnje ogromnim kamenim blokovima, organizacija gradilišta sa brigom o nekoliko desetina hiljada ljudi i slično,

Navešću Džona Tejlora, naučnika koji se duži niz godina bavio piramidama i tvrdio da su u pitanju objekti nasleđeni od neke prethodne kulture. U tom mišljenju nije bio usamljen, Grejem Henkok, vrlo aktuelni istraživač fenomena piramida ima sličnu tvrdnju koju nadograđuje idejom da su drevni Egipćani nasledili tehnologiju ali i objekte neke drevnije ali naprednije kulture. U tom mišljenju nije sam jer svakodnevna otkrića idu u prilog njegovih teorija. Pomenuti Tejlor je svojoj teoriji dodao da se radi o specifičnim generatorima energije.

U današnje doba naša civilizacija zasniva se najprostijim oblicima korišćenja energije, kopamo zemlju za ugalj, cedimo naftu i crpimo gas iz njene utrobe a sa površine samoubilačkom brzinom se krče šume, pluća planete, a sve zarad potreb za energijom. Tek u zadnjih deceniju i nešto pojedinci, još uvek, se okreću pravom izvoru energije, osnovnom davaocu života, a to je sunce, čiji je resurs neiscrpan a ujedno jedini prirodan.

Retki geniji su znali kako obuzdati nevidljivu a sveprisutnu energiju, medju nima i Nikola Tesla, ali tu su se upleli čudni interesi i neobjašnjivi događaji koji su gurnuli stvar u neželjenom pravcu, pravcu zloupotreba i daljeg uništavanja prirode čiji smo svi deo.

Moja primarna veza sa ovom temom je astrologija, proučavajući preko dvadeset godina horoskope, shvatio sam vrednost matematičkog i geometriskog proračuna kretanja planeta koji se deli na dva nivoa, fizički i duhovni. Astrologija je duhovni deo ove materije, onaj koji nije primenjiv na način eksploatacije u praktične svrhe jer se bavi tumačenjem jezika simbola. Međutim prateći istu šemu geometrije univerzuma dolazi se lako do zaključka da i planeta Zemlja učestvuje u razmeni energije sa ostakom univerzuma, i to konkretne materijalne energije.

Još jedan naš izuzetni, a nepravedno zapostavljeni naučnik Milutin Milanković, čovek koji je pronikao u tejne nebeske mehanike bavio se znanjima drevnog Egipta. Baveći se reformom kalendara najviše je obraćao pažnju na Egipatski kalendar koji je imao fiksnu godinu od 365 dana, a koji se bazirao na kretanju zvezde Sirijus spram našeg Sunca. To kretanje je definisano takozvanim Sotisovim periodom koji traje 1460 godina.

Kretanje je osnov svake energije, naša planeta se kreće, galaksija se kreće, sve se kreće. Znači da sve proizvodi energiju.

Mi danas živimo u svetu u kome je energija najbitnija a o njoj se najmanje zna. Prepadnuti so i dalje atomskom energijom i atomskim ratom, ali stvar je pre četvrt veka krenula sasvim drugim pravcem, odnosno toliko se priča o tome ali neki možda i duže eksperimentiču sa time. Filadelfiski eksperiment je stalno u opticaju, kao ozbiljan vojni projekt korišćenja novih energija, ali je priča između mita i stvarnosti, i možda prapočetak novog korišćenja energije, na način naše civilizacije.

„Filadelfijski Eksperiment“ je , navodno, tajni eksperiment U.S.NAVY koji je sproveden 28.oktobra 1943. na dokovima brodogradilista u Filadelfiji, koji je navodno krenuo pogresnim tokom.

Cilj je bio da se upotrebom odgovarajuce opreme i generatora oko broda stvori elektromagnetno polje koje bi ga ucinilo nevidljivim.
Test je poceo u leto 1943. i ograniceno uspesno. Jula 22, 1943 USS Eldridge je ucinjen potpuno nevidljivim, video se kao zelena izmaglica, no neki su se clanovi posade zalili  na  mučninu nakon toga. Tada je promenjen cilj eksperimenta da bude nevidljiv samo za radar.
Ali,28. oktobra eksperiment je ponovo sproveden i ovog puta Eldridge je bukvalno nesto u bljesku plavog svetla. U isto vreme u mornarickoj bazi u Norfolku (600 km odatle) je navodno izvesteno da su videli Eldridge sa obale na nekoliko minuta, da bi opet nestao i pojavio se u Filadelfiji – pretpostavljeni slucaj slucajne teleportacije.
Fizioloski efekt na posadu je bio da su skoro svi tesko oboleli. Neki su oboleli od sizofrenije i drugih mentalnih bolesti, neki su nestali a prema priči 5 clanova posade je nadjeno spojeno sa metalom broda. Svi preziveli članovi posade su otpušteni iz službe, a na nekima je primenjeno „pranje mozga“ kako bi zaboravili na to. Detalji ovog eksperimenta su saopšteni javnosti na zaobilazan način.
Jedini izvor ove legende navodno je izvezni Carl M. Alen i prvi detalji o eksperimetni su navedeni u 3 pisma koje je pisao amateru astronomu Morisu K. Džesupu.

Neki teoretičari zavere ovaj eksperiment pripisuju Tesli, a neki Ajnštajnu.

U svakom slučaju, tu počinju istraživanja koja vrlo brzo, bar što se tiče vojnih potencijala stavljaju nuklearno oružje i nuklearnu energiju na stranu. Vojska, posebno američka, ali i Rusi i Kinezi koji nimalo ne zaostaju za njima, već duže vreme pokušavaju da upotrebe samu planetu Zemlju kao konačno oružje.

Ta težnja, koju sam već nazvao samoubilačkom izrodila je đavolje čedo, HAARP, sistem za kontrolu klime. Jedini roditelj je vojska, a u prirodi svake vojske je uništenje.

HAARP, ili na engleskom High-frequncy Active Auroral Research Program, jeste sistem koji antenski odašilje elektromagnetne talase na adekvatnim frekvencijama u jonosferu i druge slojeve atmnosfere u zavisnosti od onog što se želi postići. Rezulta su obilne padavine, snežne oluje, ili suše. Na taj način se vodi ultimativni rat bez pravog rata u kome napadnuta država ne može da izađe na kraj sa elementarnim nepogodama koje uzrokuju direktnu ekonomsku krizu, glad, poplave ili šta se već planira kao deo ratne strategije. Koreni ovakvog pristupa ratu su iz Vijetnama, kada je zbog guste vegetacije počelo korišćenje pesticida koji su osim uništenja biljka delovali i na kompletnu situaciju na terenu, pa čak izazivali halucinacije. HAARP osim klime kože da kontrološe i frekvencije koje su adekvatne mozgu kada prima utiske iz okoline, pa čak i da ih menja.

Dolazimo do toga da sva živa bića uključujući i planetu Zemlju imaju svoju frekvenciju na kojoj funkcionišu i svoje energetske kanale, prijemnike i predajnike koji razmenjuju informaciju, preuzimaju je i adekvatno reaguju. Nalik na ogroman kosmički računar u kome razne geometriske figure tvore šemu delovanja.

Planeta na kojoj živimo je takođe živi organizam poput životinja i biljaka, organizam koji u sebi nosi informaciju o svom zadatku. O tome se uči u najranijem obrazovanju jer je opštepoznato da zemlja ima dva magnetska pola. Osim toga zemlja ima svoj napon koji se ilustruje temenima trostrane piramide.

Ruski naučnici su proučavanjem napona i magnetskih sila došli do šeme trouglova i petouglova koji čine svojevrsnu energetsku mrežu na Zemlji. Drevni grčki filozofi su tvrdili da je zemlja poput lopte sašivene od dvanaest delova kože.

U sred tog sveta formiranih na energetskim mrežama u samom centru kopnene mase nalazi se egipat, a na tačnoj razmeri je velika piramida u donjem Egiptu. Samim tim ona je kamen temeljac energetske mreže koja se širi kompletnim kopnenim prostranstvom i koja povezuje svu silu geomagnetne energije u jedan mehanizam. Osim ove osobine, piramide pokazuju neverovatnu podudarnost sa položajima zvezda u vreme pre više od 12.500 godina.

Piramide kao sam geometriski oblik poseduju određene geomagnetske energetske potencijale.

U sada već kultnoj knjizi „Tajne Piramida“, Dragan Vićanović navodi razne eksperimente sa telima piramidalnog oblika i njihovim energetskim nabojem, a najupešatljiviji je primer koji su mnogi probali, pa i ja lično da u modelu piramide može da se naoštri žilet prostim stajanjem. U model Keopsove piramide koji može biti od stiropora, kartona ili slično stavi se tup žilet koji se sam od sebe naoštri. Da ne bude zabune Češki patentni zavod je pod brojem 91304, odobrio ovaj patent 1950. godine.

I to nije jedini eksperiment, recio jedan naučnik je stavljao bakarne pločice koje su se nakon tretmana u modelu piramide odbijale od ruke kad bi je približio.

Planeta Zemlja sa ostatkom našeg dela kosmosa ima posebnu vezu koju je Kepler definisao geometriskim figurama u svom modelu Sunčevog sistema poznatom kao Mysterium Cosmographicum.

Mreža piramida širom sveta nije produkt ljudi tek izašlih iz kamenog doba i njihove želje za udvoravanjem bogovima već produkt poznavanja zakona prirode koji su i danas misterija nauke.

Posmatrajući tokove energije na Zemlji piramide i druge megalitske strikture su svojevrsna informaciona mreža, koju mi kao civilizacija nismo u stanju da prepoznamo do kraja, ali koja je vršila konkretne energetske intervencije u zemljinoj atmosferi, kao i u klimi i uopšte u oblikovanju sveta koji danas poznajemo. Ali ne na način koji poznajemo, što ukazuje da ni tada ma koliko imali savršrnr proračune nisu mogli u potpunosti da kontrolišu ono što su instalirali postavljenjem objekata na geomagnetske energetske linije. Posledice su bile od lokalnih klimatskih promena do onih krupnijih koje su opisane u mitu o propasti Atlantide.

Na našim prostorima brojna su mesta koja imaju piramidalnu strikturu. Osim opštepoznatog Rtnja, tu je i bosanska piramida u Visokom, ali su tu i druge građevine kao što je Medun kraj Podgorice koji ima u sebi osnove predpotopske geometrije. Mnogobrojni su ostaci raznih zidova i puteva koji su bili veza između energetskih čvorišta, ili koji povezuju izvore vode i slične resurse.

Očigledno da HAARP nije prvi eksperiment ljudske vrste sa energijom majke Zemlje, ali izgleda ni poslednji. Direktno je sličan projektu piramida jer oba imaju za cilj kontrolu svih zemaljskih resursa, i oba idu u pravcu oslobađanja sile koju civilizacija ne može da kontroliše. Očigledno da svaka civilizacija na vrhuncu posegne za moći većom nego što može da izdrži. Jasni su arheolozi i geolozi u zaključku da je nekad predeo oko piramida bio plodna zelena ravnica sa velikim brojem kišnih dana. Ali čovek voli da se igra Boga pa je tako prethodna civilizacija gradeći piramide širom sveta uspostavila jedan novi energetski poredak koji je i odveo u katastrofu Bibliskih razmera poznatiju kao potop.

Osim piramida koje su imale izgleda i neku korisnu funkciju, a očigledno je imaju i danas, ljudska želja za igranjem Boga izražena kroz Vavilonsku kulu, vrhunski i najveći tadašnji generator geomagnetne energije, pokrenula je odbrambene mehanizme planete na kojoj živimo i čije resurse trošimo i došlo je do katastrofe.

Zajednički je mit o potopu za sve svetske kulture, od evropskih, preko azuskih naroda, do afričkih plemena nalik Dogonima koji nemaju ni alfabet ali sve znaju o zvezdi Sirius, pa dalje do Amazonije i australiskih Aboridžina.

Posebnu priču o piramidama kao generatorima moćne energije, koja je direktno uticala na promene klime i uslova života na planeti Zemlji ispričala je naučnicima otvorenim za nove idekje niko drugi do Sfinga.

Lice Sfinge ne odgovara antropološkim karakteristikama tadašnjih stanovnika Egipta, vrlo jasno ukazuje na izgled drugačije rase. Uz to Robert Bevel navodi:“ u posebnom trenutku te 10500. godine pre Hrista, Sunce je izašlo na istoku u savršenoj liniji sa Sfingom i sazvežđem Lava.“

Ta ista Sfinga na sebi ima tragove erozije koje uzrokuje kiša.

Igranje Boga, nalik je Ruskom ruletu, a to je izgleda ciklična igra koju svaka civilizacija odigra na vrhuncu i izgubi. Mi smo nasledili piramide kao veliko kulturno blago, ali ako otvorimo oči i shvatimo njihovu pravu svrhu i kao veliku opomenu.

Ljudska vrsta je sastavni deo jedinstvene inteligencije univerzuma ali očigledno sa nekom fatalnom greškom u rezonovanju koju moramo ukloniti ako ne žalimo da za nekih 12-13.000 godina neki novi naučnici otkrivaju našu želju za upravljanjem klimom kroz anomalije tadašnjeg izgleda planete.