Svet pred užasnom depresijom
Za malo kojeg američkog predsednika bilo je ovako nezahvalno prognozirati kada je u pitanju izgled sveta nakon završetka njegovog četvorogodišnjeg mandata.
Donald Tramp preti na sve strane, svađa se s kim stigne, ignoriše konsultacije sa stručnjacima i savetnicima. „Špigelov“ analitičar Henrik Meler pozabavio se predviđanjem na šta bi svet mogao da liči 2021. godine.
Unutrašnja i spoljna politika, ekonomija, životna sredina, obrazovanje, ništa neće ostati pošteđeno Trampovog uticaja, a glavno pitanje je hoće li svet sve to i izdržati? Meler se držao srednjeg (i čini se jedinog realnog) scenarija, niti katastrofičnog poput nuklearnog rata niti nekog posebno optimističnog.
Tgovinski rat i posledice
Kao što je i obećavao, Tramp se razbacuje uvođenjem carina prema državama koje je označio kao suparničke. One su mu uzvratile i došlo je do zatvaranja ekonomija na sve strane unutar nacionalnih granica ili manjih skupova nacija. Većina stranih proizvoda poskupela je usled visokih carina, ali i toga što se sve više proizvodi u zemlji potrošnje.
Mnoge bogatije nacije beleže pad blagostanja, no u SAD se proizvodnja pomalo vraća. Pozitivno samo na prvi pogled, jer počinje pravi trgovački rat. Na visoke carine SAD-a reakcija tržišta je da se valute poput meksičkog pezosa, kineskog juana ili evra prilagođavaju tako da malo gube na vrednosti. Dolar stoga ispada prejak, Tramp sve redom optužuje za manipulaciju valutom – počev od Meksika, preko Kine, sve do EU– zabranjuje uvoz nekih njihovih proizvoda, oni mu uzvraćaju.
Događa se upravo ono što se G20 grupa 2009. dogovorila da (zbog izbijanja krize) ne radi – ponavljanje protekcionističke spirale velike depresije iz 1930-ih. Takvo stanje praktično razara osetljivi svetski monetarni sistem, posebno stradaju male ekonomije i male kompanije. Vlade stoga preuzimaju kontrolu nad svojim centralnim nacionalnim bankama i polako novac počinje da se koristi kao oružje.
Svet ispresecan linijama sukoba
Svetski sistem koji su činili UN, STO, Svetska banka, MMF, NATO više ne postoji. Tramp vodi takvu politiku da u datom trenutku sprovodi isključivo ono što će učiniti da SAD izgledaju još snažnije nego pre njegovog mandata, mada to može biti i samo privid, i ne obazire se na međunarodne ugovorne obaveze. SAD su se povukle i iz Evrope i iz Azije. Kina sada dominira pacifičkim područjem. Rusija dominira istočnom Evropom prema srednjoj Aziji. Hegemonizma se u svojim regijama igraju i Indija i Brazil. Samo po sebi to i ne bi bilo problem da se nove pozicije ne utvrđuju gledanjem oružjem preko nišana. I tako se stiže do Bliskog istoka.
Izrael, Iran i Saudijska Arabija osećaju se jako nesigurno. Rusija jeste ostala prisutna u Siriji nakon rata, Amerika jeste prisutna u Izraelu jer želi i dalje da kontroliše svoj deo nafte s Bliskog istoka. No, kako je Trampova politika ćudljiva, ostavlja dojam delovanja pod raznim ličnim raspoloženjima predsednika SAD, niko nema pojma kakve ciljeve Tramp ima. Ako uopšte ima ikakve.
Evropa i Afrika, između čekića i nakovnja
U to što se dogodilo s klimatskim promenama Meler ne ulazi, jer to i nije njegovo područje. Ono što 2021. nije sporno jeste da Evrop s jedne strane pokušava da raskomada Rusija, podupirući političke struje poput populističke desnice, kako bi dovođenjem takvih vlada na vlast pojedinih članica EU te zemlje izvlačila iz Unije i privlačila sebi.
Isto to sa svoje strane čini i SAD. EU se uprkos tome još održava. Oduprla se i izbegličkim krizama i krizama s evrom, ali stalno izbijaju novi i novi problemi, neretko potencirani sa pomenute dve strane. To što se EU održala, čak je delimično zasluga i nekoliko srećnih slučajnosti. Članice EU posledično nisu uspele da se dogovore oko zajedničkih vojnih snaga, pa tako zapinje i zajednička odbrana spoljnih granica EU. Članice EU stoga se samostalno naoružavaju. Afrika je pak sve gore mesto za život. I zbog klimatskih promena i zbog haosa u svetu i zbog rastućeg stanovništva. Svet je postao siromašniji, opasniji i gori.