Hitler je imao lek za rak ali ga je farmacetska industrija sakrila
Oto Hajnrih Varburg je bio nemački fiziolog, lekar i dobitnik Nobelove nagrade. Smatra se jednim od najuticajnijih biohemičara 20. veka, koji je 47 puta bio nominovan za Nobelovu nagradu.
Tokom Prvog svetskog rata bio je oficir u nemačkoj konjici, a posle rata se posvetio istraživanju ćelija i njihovom korištenju kiseonika. Nobelovu nagradu, zbog doprinosa istraživanju tumora i njihovog rasta, dobio je 1931. godine.
Varburg je otkrio da ćelije raka dobijaju energiju za rast i razvoj na potpuno drugačiji način od zdravih ljudskih ćelija. Dok zdrave ćelija dobijaju energiju oksidacijom piruvata, ćelije tumora energiju dobijaju anaerobnom razgradnjom glukoze.
Kada su nacisti preuzeli vlast, svim ljudima jevrejskog porekla zabranili su bavljanje prosvetnim i naučnim delatnostima. Bilo da je reč o univerzitetskim profesorima ili učiteljima u školama, Jevreji nisu mogli da podučavaju Nemce.
Izuzetak od tog pravila bio je upravo Varburg. Tokom čitavog Drugog svetskog rata on je radio na leku za rak i sve je podredio svojoj teoriji. Bio je uveren da je ćelije raka moguće izgladneti i odbijao je napustiti svoju laboratoriju.
Koliko su ga nacisti cenili govori i činjenica da je Herman Gering lično urgirao da Varburga označe samo jednom četvrtinom Jevrejem, iako mu je rođeni otac upravo bio Jevrej. Osim toga, jednom prilikom je govorio protiv Hitlera i režima. Njegov poslodavac, Institut Kajzer Vilhelm, ga je prvo proterao, ali ga je kasnije na lični Hitlerov zahtev vratio na posao.
Toliko se posvetio poslu da je čak i živeo na institutu. Različitim univerzitetima je govorio da mu ne dodeljuju počasne doktorate, zato što mu se nije odlazilo na svečanosti. Ako bi mu neko i dodelio medalju časti, tražio je da mu je pošalju poštom.
Bio je toliko uveren u tačnost svoje teorije da je često citirao Maksa Planka, koji je jednom rekao: “Nauka napreduje ne zato što naučnici promene mišljenje, već zato što naučnici sa pogrešnim mišljenjem umiru a drugi dolaze”.
Od Varburgove smrti u avgustu 1970. godine, njegove teorije su pomalo zaboravljene, ali je njegov doprinos nauci ovekovečen medaljom za posebne zasluge koju dodeljuje nemačko društvo za biohemiju i molekularnu biologiju.
Poslednjih godina su njegove teorije ponovno dobile na važnosti, ali većinom u krugovima alternativne medicine. Razni teoretičari zavere govore da su vlasti, povezane sa velikim farmaceutskim korporacijama, odlučile da zakopaju “lek za rak”.
Nauka, barem ona priznata, i dalje je jako skeptična prema Varburgovim učenjima. Preliminarna istraživanja pokazala su da postoji mogućnost da određeni mehanizmi svojevrsnog gušenja ćelija raka zaustave rast nekih vrsta tumora, ali to je samo preliminarno istraživanje koje ne nudi ni približno tako dobre rezultate kakvim pokušavaju da ih predstave teoretičari zavere i trgovci raznim prirodnim “lekovima”.
(express.hr)