Britanci su upravljali revolucijom i ubili ruskog cara Nikolaja II
Ruska carska porodica i četvoro njihovih sluga su brutalno ubijeni u julu 1918. godine u podrumu kuće Ipatijev u gradu Jekaterinburg. Pjotr Multatuli, ruski istoričar i autor knjiga o Nikolaju II, ali takođe i praunuk Ivana Karitonova, kuvara u carskoj kuhinji, govori o brutalnoj istoriji carske porodice.
On navodi da je on pravoslavni hrišćanin i monarhista i veruje da je ruska monarhija bila najbolji oblik ruske vlasti.
On smatra da je ubistvo carske porodice bila zavera, ali istovremeno i rezultat duhovnog siromašenja ruskog društva, koje se u to vreme udaljavalo od pravoslavlja i vere.
„Cilj vladajuće klase u Velikoj Britaniji i određenim krugovima SAD-a je bio da svrgnu i ubiju rusku carsku porodicu. Privremenoj vlasti je rečeno da ne pušta carsku porodicu iz Rusije, kako se ona ne bi preselila u Englesku“, kaže Multatuli.
„Bila je to izdaja. Oni su izdali Nikolaja II u martu 1917. godine, učinivši to ponovo kada je carska porodica poslata u Tobolsk, pa zatim u Jekaterinburg. Oni su sve znali. Predstavnici britanskih i francuskih konzula su bili sa Boljševicima u Jekaterinburgu. Njihovi telegrami dokazuju da su oni upravljali situacijom“, dodao je on.
„Mnogi ljudi u carevom užem krugu su se umešali u političke igre u kojima su bili prilično bespomoćni. Oni su mislili da mogu da naprave Ustav, da će imati neku ulogu u svemu tome i da će ostvariti svoje planove“, naveo je Multatuli.
Ipak, da li je stvarno bilo potrebno usmrtiti čitavu carsku porodicu? Bilo je i ranije revolucija u kojima su ubijane supruge kraljeva, kao u slučaju Luja XVI, ali da li je zaista bilo potrebno ubiti i one koji su stali na stranu carske porodice?
car-nikolaj-II-carska-porodica
Ivan Karitonov, pradeda Pjotra Multatulija, svesno je odabrao da ostane na strani cara.
„Zapravo, mnogi ljudi su bili na strani cara, ali istorija je izokrenuta. Tu priču je izmislila elita. Nije bilo inflacije u Rusiji, dok su ljudi u Nemačkoj i Francuskoj gladovali. Te izvrnute činjenice su se iskoristile kao opravdanje da se usmrti carska porodica.
Bilo je i spoljašnjih sila koje su učestvovale u zbacivanju ruskog cara, ali glavnu ulogu su imale unutrašnje sile. Na prvom mestu je bila ruska buržoazija, kojoj se nije dopadalo što je vlada kontrolisala njihove viškove profita. Bila je tu i kadetska opozicija koja je žudela za moći. Te sile su ušle u savez sa zapadnim silama i osmislile februarsku revoluciju“, objasnio je Multatuli.
Neki veruju da je car ipak grešio, ali da li je stvarno tako?
Multatuli kaže da su krvavi događaji od 9. januara bili klasična narandžasta revolucija. „Rusko carstvo je pre 1904-1905. godine bilo veoma birokratsko. Car nije bio obavešten o svemu. Rečeno je da će to biti štrajk od 120.000 ljudi, ali na ulicama se pojavilo 300.000 ljudi. Takođe, masa je ta koja je prva ispalila metke na vojsku. Bio je to dobro isplaniran ustanak“, naveo je Multatuli.
Staljin je takođe gradio carstvo, ali to je bilo carstvo koje nije imalo nikakve veze sa ruskim carstvom. Staljinovo carstvo nije marilo za interese ruskog naroda, za razliku od ruske carevine.