Vojni vrh SFRJ je znao za leteće tanjire, ali je ćutao

General Zvonko Jurjević, komandant 172. puka RV bivše JNA i pukovnik Bogdan Mihovilović, nekadašnji prvi čovek bihaćkog aerodroma. Jurili smo NLO od Vardara do Triglava

POJAVA neidentifikovanih letećih objekata (NLO) u gotovo kompletnom vazdušnom prostoru nekadašnje Jugoslavije, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, imala je karakter „epidemije“. Te čudne i superiorne nebeske mašine javljale su se najviše iznad južnog i severnog Jadrana, a piloti tadašnjeg Ratnog vazduhoplovstva (RV), u svojim letačkim knjižicama beležili su niz neuspelih presretanja NLO. Zbog vanrednih događanja iznad Podgorice, u januaru i februaru 1975, tadašnji Savezni sekretarijat za narodnu odbranu čak je formirao posebnu komisiju stručnjaka koja je analizirala pojavu letećeg diska koji prati avione koji su poletali sa aerodroma Golubovci.

Govore ovako, u ispovesti za „Novosti“, pukovnik Bogdan Mihovilović, nekadašnji komandant Bihaćkog aerodroma i elitnog 117. lovačkog puka i general Zvonko Jurjević, tada prvi čovek 172. puka iz Podgorice i potonji komandant RV JNA, o nikada do kraja neistraženim fenomenima nad nebom SFRJ. Ova dvojica vrsnih pilota, koji su i sami imali više „bliskih susreta“, naglašavaju da izveštaji o tome, ipak, nikada nisu postali dostupni javnosti.

Mihovilovića je, kako navodi, „tanjir“ 1977. pustio da se približi u „Mig-21“ na četiri kilometra udaljenosti, dok je Jurjević u tri navrata leteo na 10 kilometara od „vanzemaljske“ letelice. Tada potpukovnik, Zvonko Jurjević je rukovodio operacijom presretanja NLO u januaru 1975. u Crnoj Gori u kojoj je učestvovalo 13 aviona sa 26 vojnih pilota.

– Neposredno posle novogodišnjih praznika 1975. krenula je serija čudnih događanja na aerodromu u Podgorici. Prilikom izvođenja obuke noćnog letenja, stalno se pojavljivao NLO – kategoričan je Jurjević. – Objekat je izgledao kao svetleća kugla koja se kretala i menjala spektar boja, od bele do ljubičaste. Na nebu se ocrtavao kao svetleće telo, izrazito veće od najsvetlije zvezde.

PRVI put u „namenski“ let presretanja NLO, Jurjević poleće 25. januara 1975. O tome svedoči i njegova letačka knjižica. Prvi kontakt imao je sa „diskom“ na kursu 315, duž jadranske obale, u visini Budve. Pošto je usmerio svoju letelicu ka NLO, ovaj je krenuo ka Dubrovniku. Mereći svoju brzinu i NLO koji mu se tada našao bočno na krilu, posle minuta leta brzinom od 600 kilometara, Jurjević je izračunao da mu je „jastreb“ prišao na 10 kilometara. Iznad Dubrovnika NLO je digao brzinu na pet do šest mahova i nestao – kao kometa.
– Mislili smo da nas neko špijunira – priseća se Jurjević. – Kontraobaveštajci su iskontrolisali ceo aerodrom da ne postoji nekakva tehnika koja javlja kada polećemo, a ja sam počeo da krijem satnicu letenja. Međutim, NLO je uvek bio tu, oko 50 minuta od prvog uzletanja. U nedelju 27. januara odlučio sam da testiram „fenomen“ tako što ćemo poleteti „nerezonski“.

– Grupa od četiri pilota na aerodrom Golubovci uveče je došla nenajavljeno – seća se naš sagovornik. – Pilot Đuro Stupar poleteo je u zonu – Cetinje, a u zonu Nikšić – Đorđe Stanković. Posle 40 minuta oni su sleteli, a pilot Milan Maček je krenuo ka Nikšiću dok sam ja poleteo ka Cetinju. Sve se odvijalo u tzv. radijskom ćutanju i sa ugašenim avionskim svetlima. NLO je ipak bio tačan. Blesnuo je iz pravca Herceg Novog posle 50 minuta.

DAN kasnije zatražena je hitna podrška lovačke avijacije iz Beograda. Upućen je „par“ presretača MIG-21, sa pilotima Mamićem i Žindarčičem. Doleteli su i general Kovač, oficir elektronske struke (sa saradnicima iz Ministarstva) i inženjer Milivoj Jugin. U kancelariji Jurjevića je napravljen plan presretanja, a kao mamac za NLO podignuto je 12 „galebova“ sa mešovitim posadama. Njima je naređeno da izvode redovnu obuku i da, čim uoče NLO, krenu u sletenja, kako bi u akciju krenuli „migovi“.

Jurjević još čuva svoju letačku knjižicu i zapis o susretu sa NLO
– Posle 50 minuta, kada se prvi par aviona pripremao za sletanje, NLO se pojavio. Sve posade su ga videle i to javile – priča u dahu Jurjević. – NLO se pojavio između Cetinja i Danilovgrada, i to na istoj visini kao i avioni u vazduhu u kursu prema aerodromu, kao da će i on na sletanje. Dao sam preko radija ugovoreni signal i par „migova“ je poleteo, a tada je NLO krenuo u pravcu Prevlake. Posade lovaca su „tanjir“ odmah vizuelno otkrile kao i radarska stanica na Prevlaci.

Piloti „migova“, seća se Jurjević, tada dodaju gas, kreću maksimalnom brzinom za NLO koji je već od Prevlake leteo ka otvorenom moru. Ipak, razmak između „progonitelja“ i „plena“ ostajao je uvek isti. Radarska stanica videla je jasno naše avione i zabeležila brzinu od 1.700 km/h. A onda, zastaje naš sagovornik, radar je naprasno očitao NLO iza aviona kako leti brzinom oko 80 kilometara?!

– Slušao sam komunikaciju pilota Mamića i Žindarčiča na radio-vezi. Bili su potpuno zbunjeni, ali i uzbuđeni. Imali su objekat u vetrobranskom staklu, pa odjednom u repu, i to s brzinom 80 kilometara na sat, što je nemoguće. Jugin je, sećam se tačno, komentarisao posle da ne postoji ovozemaljska letelica koja ima ovakav raspon brzina – kaže Jurjević.  Jurjević je rukovodio operacijom presretanja NLO u januaru 1975

PUKOVNIK Mihovilović vodio je podzemni objekat „505“, poznatiji kao Bihaćki aerodrom, tada jedan od najsavremnijih u Evropi, koji je bio, svedoči on, interesantan špijunima svih zemalja, ali i onima koji nisu sa zemlje ili iz naše dimenzije!

Svoj svojevrstan „bliski susret“ pukovnik Mihovilović je imao 1977. godine.

– Vrlo brzo iznad Kostajnice video sam nerealnu sliku – priča nam pukovnik. – Objekat čija je pogonska grupa isijavala svetla kao i naši „migovi“ je stajao u mestu. To mi je pokazivao radar, a ja nisam hteo dodatno da ga zračim, dok ne priđem bliže u zonu zahvata oružja. Prišao sam na četiri kilometra, kada je on ubrzao i to mojom brzinom. Dizao sam na 700, 800, 1.100 na sat, a on je bukvalno pratio moj rad, samo što je snižavao visinu. Negde oko Rijeke, na visini od 2.000 shvatio sam da je to igra mačke i miša. Ostavši bez goriva krenuo sam na sletanje.

VELIKA SILA-IZMEĐU 1970. i 1990. godine, Ratno vazduhoplovstvo nekadašnje JNA izraslo je u silu koja je postala respektabilna u dobrom delu sveta. U tom periodu imali smo 1.500 vojnih pilota koji su sa aerodroma širom bivše zajedničke države pravili i po 1.000 uzletanja dnevno.
U pilotskom izveštaju Mihovilović je zabeležio „uspešno približavanje, ali ne i zahvat“. Gotovo identično, ili slično tih godina, prenosili i drugi piloti. Sve je, do danas, ostalo, međutim samo na papiru, daleko od očiju javnosti.
IZNAD GOLUBOVACA SJAJNI“TANjIR“ VIDELO 150 LjUDI!

ZVONKO Jurjević posebno se seća posete „tanjira“ i to na stajanci u Golubovcima, 9. februara 1975. kada je tokom noćnog letenja na pisti bilo oko 150 ljudi, među kojima tačno 50 pilota.

– U običajeno vreme, 50 minuta posle prvog dizanja aviona, u rejonu Čeva pojavio se svetleći disk. Svi koji su bili na stajanci aviona su ga ugledali i glasno komentarisali.- Gledao sam ga i ja. Ovog puta NLO se kretao prema aerodromu. Komandir eskadrile mi je pritrčao i pitao da li ga vidim, a ja sam odgovorio da ne!

– Ovaj je paničio: „Pa vidi ga 100 ljudi!“

– Nastavi po planu – naredio sam i dodao „da neću da čujem nikakve komentare“.

NLO je te večeri lebdeo na oko tri kilometra iznad Golubovaca, obasjavajući avione i pilote na pisti. Jurjević kaže da su ljudi bili „uznevereni“.

– Onda je letelica odjednom ugasila svetla i nestala. Događaj sam zabeležio kroz „zvanične papire“ i prosledio Beogradu. NLO se posle više nije pojavljivao.

Bogdan Mihovilović, kao komandant nekadašnjeg 117. letačkog puka
OBRASCI NEGACIJE

– POSTOJE obrasci u javnosti kroz koje se „gura“ svako svedočanstvo o postojanju nečeg superiornijeg od ljudske tehnike – kaže general Jurjević. – Amerikanci nikada nisu potvrdili, ali ni demantovali svoje susrete na nebu sa NLO.

Lekari sa VMA često kontrolisali pilote u Bihaću
RUSI I AMERIKANCI

O UČESTALIM neobjašnjivim događajima na nebu iz Beograda nikad nije odgovoreno, iako je tada u Komandi RV oformljeno odeljenje za pojave NLO, na čelu sa pukovnikom Veljkom Majstorovićem. Sam Majsotorović, oficir tehničke struke, za života je u više navrata prijateljima svedočio, tvrde naši sagovornici, kako se podaci o NLO „razmenjuju“ sa Rusima i Amerikancima.

izvor:novosti.ra