Veliku piramidu u Gizi napravila nepoznata civilizacija pre 12.000 godina
Egipatska kultura seže više od 8.000 godina unazad, moguće je da su piramide iz Gize sagrađene 11.541. godine pre nove ere od strane neke drevne i izgubljene civilizacije.
Robert Bauval je u svojoj knjizi „Egipatski kod“ iz 2008. godine na pedantan način izložio teoriju da su drevni Egipćani sagradili svoje piramide na drevnoj nekropoli u Memfisu kako bi ujedinili raj i Zemlju.
On je u svojoj knjizi dao dokaz o postojanju više civilizacije pre oko 12.000 godina.
Ova civilizacija je sigurno posedovala mnoga drevna znanja i mudrosti koje su danas izgubljene. Kako kaže Robert Bauval:
„Nadam se da će nova generacija egiptologa shvatiti kao ja da drevni Egipt nije propala civilizacija koja ne treba dublje da se proučava, već kulturni model koji je i dalje živ i koji treba da se primeni ponovo u praksi za dobrobit čovečanstva“ (Egipatski kod, str. 187.)
On u svojoj knjizi izjednačava stvaranje Egipta kao slike raja i mit o stvaranju Heliopolisa, koji uključuje genealogiju Bogova i način na koji su oni stvorili raj, Zemlju, vazduh itd.
Ali šta ako taj mit u stvari nije mit i šta ako je u pitanju neko mnogo drevnije poreklo? Šta ako je to sećanje koje se prenosti na buduće generacije i koje je postalo mit kada ga je većina zaboravila?
Misterija piramida
Svi stručnjaci gotovo jednoglasno tvrde da je Velika piramida u Gizi napravljena oko 2.500. godine pre nove ere. Ta tvrdnja se zasniva na pretpostavci da je Kufu napravio ovaj veliki spomenik za vreme drevnih Egipćana.
Ipak, postoje neke čudne osobenosti.
Nijedna druga piramida u Egiptu nije ni blizu Velike piramide, pogotovo one za koje znamo da su izgrađene za vreme drevnih Egipćana i od kojih je većina danas samo ruševina.
Takođe je tu i neobjašnjena činjenica koja ukazuje na to da su građevinske veštine drevnih Egipćana bile sve lošije, umesto da se poboljšavaju. Ipak, i pored toga Velika piramida i dalje stoji, iako je njen spoljni sloj prerađen kako bi se podigao grad Kairo.
Da ne pominjemo činjenicu da drevni Egipćani nikad nisu ni tvrdili da su izgradili Veliku piramidu.
Postoji samo jedan dokaz na osnovu kojeg Egiptolozi svrstavaju piramide u period od pre 4.500 godina, a to je kartuš sa Keopsovim imenom koji je nacrtan na zidu crvenom farbom u jednom malom ćošku Velike piramide, do kog se moralo doći rušenjem zida dinamitom.
Nigde drugde u piramidi ne postoji nikakav zapis, što ukazuje na to da drevni Egipćani nikad nisu ni ušli u Veliku piramidu jer su oni poznati po tome što su obeležavali sve i svašta.
Dakle, jedini dokaz o datumu izgradnje piramide je nekakav kartuš naslikan na zidu, čak ne ni urezan, u nekakvoj prostoriji u koju niko nije mogao ni da uđe da to vidi?
Drugi dokaz, koji je navodno ubedljiviji, otkrio je Robert Bauval. On je otkrio da južni prolaz u Odaji kraljeva pokazuje na zvezde Orionovog pojasa, odnosno položaj u kojem su se nalazile 2.500. godine pre nove ere.
To je mnogo ubedljiviji dokaz, ali i dalje nije razrešena činjenica da Egipćani nikad nisu tvrdili da su sagradili Veliku piramidu, kao ni činjenica da je na zemlji pored piramide u Gizi napravljena zvezdana mapa koja ukazuje na period 11.541. godine pre nove ere (kao što ćemo dalje saznati), a opšte je poznato da je čitava tehnologija daleko prevazilazila onu koju je Egipat posedovao u svoje vreme (a verovatno prevazilazi i današnju).
Hajde da makar razmotrimo o tome da su piramide ipak izgrađene ranije.
Stariji datum piramida
„Istoričar iz 5. veka pre nove ere, Herodot, nazvao je Egipat „darom Nila“. Egipćani su otišli korak dalje i rekli da njihova sveta reka ima izvor među zvezdama“ (Egipatski kod, str. 33.)
Robert Bauval je shvatio, posmatrajući nekropolu u Memfisu iz severnije perspektive, konkretno iz drevnog grada Letopolisa, da nekoliko većih drevnih gradova pored Nila, od kojih je Heliopolis najbliži, formira zvezdanu mapu, pri čemu Nil predstavlja Mlečni put (Egipatski kod, str. 106.)
On takođe navodi ubedljive dokaze da su Bog Sunca, Ra i zvezdani Bog Horakti (oko horizonta) spojeni u jedno božanstvo pod nazivom Ra-Horakti, koji je često bio simbolizovan kao „lav koji leži“.
Kako kaže Robert Bauval:
„Bilo bi veoma čudno da oni nisu zapazili sazvežđe u obliku lava koje se vidi u to doba godine i koje je bilo savršena metafora za Ra-Horakti, kosmičkog lava“ (Egipatski kod, str. 85.)
Dakle, Heliopolis je predstavljao sazvežđe lava na nebu.
Dalje južno i zapadno od Nila, uočavaju se piramide Gize koje su tako postavljene da predstavljaju Orion na nebu. Sve je na svom mestu u odnosu na Nil i zvezde na nebu.
Još južnije i zapadno od Nila postoji manji klaster Abusir piramida koje predstavljaju sazvežđe plejada, opet u pravom odnosu na Nil kao Mlečni put.
Jedina stvar koja se ne poklapa jeste da je u 2.500. godini pre nove ere Nil, koji teče u pravcu jug-sever, bio normalan na Mlečni put na nebu, koji je bio paralelan sa horizontom u to vreme (Egipatski kod, str. 107.). Tu stvari postaju interesantne i tu Robert Bauval hrabro uvodi nove dokaze koji se suprotstavljaju uvreženom mišljenju.
Da li je moguće da je Mlečni put u neko vreme bio paralelan sa Nilom tako da ova mapa predstavlja sliku u ogledalu u odnosu na nebo, a ne sliku koja je zaokrenuta za 90 stepeni? Robert Bauval veruje da jeste.
Zvezdana mapa nekropole u Memfisu
Na osnovu Sotičkog ciklusa (koji se odnosi na kalendar drevnih Egipćana), Robert Bauval je odredio da se nebo menja usled fenomena poznatog kao precesija ravnodnevice, koji se dogodio 11.541. godine pre nove ere (Egipatski kod, str. 110.-111.)
Zanimljivo je da bi na taj datum Mlečni put bio zaokrenut za 90 stepeni u odnosu na 2.500. godinu pre nove ere i bio paralelan sa Nilom.
Dakle, tvrdnja Egipćana da je izvor Nila među zvezdama ipak nije bila mit, već referenca na mnogo starija vremena kada je stvarno i bilo tako.
Zaista, dve najveće piramide u Gizi (Keopsova i Kefrenova) se podudaraju sa dve najsjajnije zvezde u sazvežđu Oriona.
Zato u Egipatskom kodu Robert Bauval navodi to kao čvrst dokaz da su drevni Egipćani napravili piramide u Memfisu prateći veliki plan: kako bi oslikali raj u Egiptu.
Zaista, da li je moguće da su sva ta poklapanja čista slučajnost?
Postoji li neko drugo objašnjenje?
Drevno nasleđe Zep Tepi
Iako je Bauvalova teorija genijalna, postoje neke stvari koje se ne poklapaju sasvim.
Naime, činjenica je da su piramide u Gizi gotovo savršeno usklađene sa sazvežđem Oriona iz 11.451. godine pre nove ere, dok piramide u Heliopolisu i Abusiru nisu baš precizne i više su napravljene da oslikaju mesta gde bi zvezde trebalo da budu.
Robert Bauval je dao objašnjenje i za to:
„Poklapanje nije matematički savršeno zbog kamenite geografije i topografije“ (Egipatski kod, str. 106.)
Ipak, ako su uspeli da sagrade tolike piramide, zašto bi im pomeranje planine predstavljalo problem?
Veruje se da su u izgradnji učestvovale različite civilizacije i da je piramide iz Gize napravila naprednija civilizacija.
Neki veruju da je tradicija oslikavanja raja u Egiptu započela 10.000 godina pre nove ere i da se nastavila do 2.500. godine pre nove ere kada su postojali pokušaji da se izimitira rad ranijih civilizacija.
Da li postoji dokaz za to? Može se reći da postoji.
Nasledno znanje
Drevni astronomi su posedovali izvanredno znanje o kretanju zvezda i nebeskim ciklusima. Međutim, šta ako su posedovali još nekakvo drevno znanje? Drevno znanje poput onoga koje se pominje u ovom drevnom razgovoru:
Egipatski sveštenik: O Solone, Solone, vi Grci ste svi deca, a stari Grci ne postoje.
Solon: Šta time hožeš da kažeš?
Egipatski sveštenik: Svi ste vi mladi umom, nemate verovanje koje potiče iz stare tradicije niti znanje koje dolazi sa sedama. Razlog za to je što ste ti i drugi razvijali pisanje i kulturu periodično, nakon čega bi obično došao neki potop i ostavio nepismene i nekulturne, a vi morali da počnete sve ispočetka kao deca, ne znajući šta se desilo nekada davno niti kada su bile poplave, kojih je bilo više (Timeus i Kritija str. 35.-36.).
Sada se čak dovode u pitanje i tvrdnje Platona (čiji je Solon predak). Ne treba samo slepo verovati u nešto što je neko nekada napisao ili tvrdio.
Ipak, interesatno je to da postoje i naučni i mitološki dokaz o još jednoj drevnoj kulturi, a oba se poklapaju sa datumom velike poplave, a bilo ih je više.
Drevniji mit o poplavi potiče iz Indije i odnosi se na naprednu drevnu civilizaciju koja je postojala pre više od 10.000 godina u Indiji, a podseća na mit o Atlantidi.
Grejem Henkok istražuje ovo detaljno u svojoj knjizi „Podzemlje: Misteriozno poreklo civilizacije“.
„Prva velika poplava dogodila se 16.000 godine pre nove ere, a druga 14.058. godine pre nove ere kada su delovi Kumari Kandum bili pod morem. Treća se dogodila 9564. godine pre nove ere kada je veliki deo Kumari Kanduma bio potopljen“ (Podzemlje, str. 245.)
Datum poslednje poplave se usko poklapa sa datumom za koji Platon i egipatski sveštenik vezuju potapanje Atlantide.
Veoma je zanimljiva činjenica da ove drevne kulture prepričavaju mitove koji se odnose na isti specifični datum.
Što je još neverovatnije, nauka takođe predviđa da su se dogodile tri globalne poplave, prva pre oko 15.000 godina, druga pre oko 12.000 godina i treća pre oko 8.000 godina. Ove datume je naveo profesor Džon Šo sa Univerziteta u Alberti (Podzemlje, str. 65.).
Kao što se može videti, datumi se savršeno poklapaju.
Sve ovo se navodi kao dokaz da egipatska kultura zaista seže više od 8.000 godina unazad i da je zaista moguće da su piramide iz Gize sagrađene 11.541. godine pre nove ere od strane još neke drevne i izgubljene civilizacije.
A upravo poklapanje ovih piramida sa Nilom i kosmosom je dovelo do zaključka da je Egipat napravljen kao „slika raja“.
Možda nije konkretno postojao napor da se napravi raj na Zemlji, ali je definitivno postojala motivacija za približavanje Bogovima koji su već ranije započeli posao.
Sfinga
Sfinfga je još jedan deo kosmičke misterije. Grejem Henkok navodi da je Sfinga sagrađena tako da gleda u određeno sazvežđe koje se uzdiže pre Sunca tokom prolećne ravnodnevice svake godine, tokom prvog dana proleća.
Međutim, upravo zbog fenomena precesije ravnodnevice, to sazvežđe je vremenom promenilo mesto. Navodi se da taj fenomen nastaje otprilike svakih 26.000 godina.
Dakle, da je Sfinga bila napravljena 2.500. godine pre nove ere kao što se tvrdi, Sfinga bi gledala u sazvežđe bika, pa bi se i očekivalo da je u obliku bika, a ne lava.
Međutim, ako se vratimo oko 8.000 godina unazad, u to vreme je Sfinga gledala direktno u sazvežđe lava.
Šta li se to sve izdešavalo u periodu od 11.500 i 10.500. godine pre nove ere?