Tri otkrića iz Egipta koja se ne uklapaju u zvaničnu istoriju

Postoje tri otkrića koja su se značajno istakla u tome, koja prkose mejnstrim istoriji i koja ni danas nisu razjašnjena.

Velika Sfinga u Egiptu: Spomenik star 800.000 godina

U pitanju je drevna građevina koja zbunjuje istraživače još od trenutka kada je otkrivena, a ni danas još niko nije uspeo tačno da odredi starost Sfinge pošto ne postoje pisani zapisi o njoj. Ipak, dva ukrajinska istraživača smatraju da je Velika sfinga stara oko 800.000 godina!

Prema studiji presdstavljenoj na Međunarodnoj konferenciji geoarheologije i arheomineralogije u Sofiji pod nazivom „Geološki aspekt problema datiranja Velike sfinge“, ova građevina je stara 800.000 godina, što se ni na koji način ne uklapa u istoriju koja se danas uči u školama.

Maničev i Parkomenko su uočili da se na ovoj građevini uočavaju tragovi erozije slični onima na kamenju koje se nalazi kraj obale i u koje udaraju talasi.

Stoga su naučnici pomislili da je ovakav vid erozije uticao na spomenik hiljadama godina, što znači da se ona ne može pripisati izlivanju Nila.

Velika piramida iz Gize: Drevni spomenik koji je znatno stariji nego što se do sada mislilo

Kada se govori o Velikoj piramidi iz Gize, postoje dve stvari koje niko ne može da objasni. To su tačna starost piramide i način njene izgradnje. Treće pitanje bi moglo da bude: koja je njena svrha?

Znamo da nije u pitanju grobnica, ali šta bi drugo mogla da predstavlja? U školi su nas učili jedno, ali činjenice o piramidi pokazuju nešto sasvim drugo.

Kao prvo, analiza je pokazala da je piramida sačinjena od oko 2.300.000 kamenih blokova težine od po 2-30 tona, a da su neki kameni blokovi teški i preko 50 tona.

Nameće se pitanje kako su Egipćani uspeli da prenesu ovo kamenje i sagrade piramidu? Interesantno je da je spoljni sloj sastavljen od 144.000 zaštitnog kamenja koje je veoma uglačano i izravnato na tačnost od 1/40 cm i debljinu od 2,5 metra, a koje teži po 15 tona.

Kao da to nije dovoljno neverovatno, ćoškovi piramide su tako napravljeni da mogu da pretrpe širenje zbog toplote i zemljotrese. Upravo to svojstvo je omogućilo piramidi da ostane čitava hiljadama godina.

Istraživačima glavobolju zadaje i malter koji je korišćen za izgradnju, a čije je poreklo nepoznato. Njegov hemijski sastav ne može biti reprodukovan. Inače, jaje noja koje se nalazi u Nubijskom muzeju, južno od Egipta, ukazuje na to da je piramida iz Gize starija nego što se mislilo. Jaje sa jedne strane ima sliku biljaka i nojeva, dok se na drugoj strani može videti Velika piramida iz Gize.

To je neverovatno zato što se veruje da su ljudski ostaci koji su pronađeni u istoj grobnici kao i jaje noja stari 7.000 godina, dok mejnstrim arheologija tvrdi da su piramide stare oko 4.500 godina.

Torinski papirus: Drevni dokument koji preispituje istoriju

Torinski papirus je jedan veoma važan drevni dokument, iako nije u potpunosti očuvan. Na njemu se nalazi drevni tekst napisan na hijeratskom jeziku.

Veruje se da se na prvobitnom dokumentu nalazilo 300 imena kraljeva, sa sve godinama, mesecima i danima vladavine kraljeva koji su bili na vlasti u drevnom Egiptu.

Dokument su verovatno sastavljali Egipćani i upravo on služi za određivanje hronologije pre vladavine Ramzesa II. Od delova koji postoje, moguće je sastaviti 8 dinastija faraona, među kojima su Prečasni od Memfisa, Prečasni od Severa i Šemsu Hor (Pratioci ili Horusi), koji su vladali pre Menesa.

Poslednje dve rečenice koje izgleda predstavljaju rezime čitavog dokumenta su naročito interesantne i podsećaju na listu sumerskih kraljeva:

„Prečasni Šemsu Hor, 13.420 godina; Vladavina pre Šemsu Hor, 23.200 godina; Ukupno 36.620 godina“.

Prema Euzebiju iz Cezareje, rimskom istoričaru i hrišćanskom polemičaru grčkog porekla, dinastija bogova je upravljala Egiptom 13.900 godina.

Prvi bog je bio Vulkan, koji je otkrio vatru, zatim je došao Sosis, bog Sunca, pa Izis, Oziris, Tajfun (brat Ozirisov) i Horus, sin Izis i Ozirisa.

Nakon njih je usledila dinastija heroja i polubogova koji su vladali 11.025 godina. To je ukupno 24.925 godina. Oko 3000. godine pre nove ere se pojavio prvi „ljudski“ egipatski faraon.