Traže spas za Zemlju
Da li smo sami u univerzumu? Na ovo i još mnoga druga pitanja treba da odgovori zajednički program ruskog milijardera Jurija Milnera i njegovog američkog kolege Marka Zakerberga, a uz pomoć fizičara Stivena Hokinga. Cilj programa pod nazivom “Breakthrough Starhsot” je da u okviru jedne generacije pomoću minijaturnih svemirskih brodova istraže najbližu egzoplanetu.
Čovečanstvo neće preživeti sledećih 1.000-10.000 godina ukoliko ne naseli neku drugu planetu, uveren je fizičar i kosmolog Stiven Hoking. On je više puta upozoravao na opasne posledice koje bi tehnološki napredak mogao da ima po našu krhku Zemlju.
U novembru prošle godine održao je predavanje u Oksfordskom udruženju, kada je kao opasnosti koje nam prete već u sledećem veku imenovao nuklearni terorizam, klimatske promene i uspon veštačke inteligencije, ali i genetski izmenjene viruse. Opasnosti će biti sve više, a na kraju će čovečanstvo uništiti samo sebe.
Međutim, do tada ima dovoljno vremena da se naša vrsta proširi u svemiru i stigne čak i do udaljenih planeta. U obzir prvenstveno dolazi Mars, ali astronomi su otkrili i više hiljada egzoplaneta u Mlečnom putu od kojih bi mnoge možda bile pogodne za život – pod uslovom da stignemo do njih.
Upravo na tome radi Hoking. Zajedno s ruskim investitorom Jurijem Milnerom i direktorom Fejsbuka Markom Zakerbergom osnovao je program “Breakthrough Initiatives”.
Oni imaju tri cilja: žele da otkriju da li smo sami u univerzumu i gde se nalaze najbliže nastanjive planete; planiraju kreiranje poruke koja će predstavljati čovečanstvo i koju će druge civilizacije moći da razumeju; nameravaju da konstruišu male svemirske brodove koji će leteti do drugih zvezda.
Za početak će poslati sondu do susednog zvezdanog sistema Alfa Kentauri. Za taj program pod nazivom “Breakthrough Starshot” Milner je stavio na raspolaganje 100 miliona američkih dolara.
Alfa Kentauri je zvezdani sistem koji je najbliži Sunčevom sistemu. Njegove glavne komponente su zvezde Alfa Kentauri A i B, koje kruže jedna oko druge na maloj udaljenosti. Udaljene su 4,34 svetlosne godine od Sunčevog sistema i obiđu jedna drugu jednom u 80 godina. Tu je i njihov bledi pratilac Proksima Kentauri, “crveni patuljak” koji se nalazi nešto dalje i bliže je našem Suncu. Zbog udaljenosti od 4,22 svetlosne godine to je zvezda koja je definitivno najbliža Zemlji.
Upravo u njenoj blizini astronomi su u avgustu 2016. već našli jednu planetu koju su nazvali Proksima Kentauri B i čija je masa najmanje 1,3 puta veća od Zemljine. Astronomi su ranije već otkrili nagoveštaje da i oko Alfa Kentauri B kruži trabant veličine Zemlje, ali njegovo postojanje još nije potvrđeno.
Ti svetovi bi mogli da budu cilj projekta “Starshot”. Sonda, koju Milner naziva “nanovozilom” (“Nanocraft”) ima svega nekoliko centimetara u prečniku i teži svega nekoliko grama. Kreće se pod svetlosnim pritiskom lasera, koji ispaljuje zrak sa Zemlje. Na taj način mini svemirski brod može da se kreće bez goriva.
Ako se potvrdi tehnička izvodljivost, inicijatori programa pokrenuće čitavu flotu sondi. Matični brod će preneti hiljade nanoletelica u Zemljinu orbitu, odakle će ih laserski sistem katapultirati. Kada stignu do cilja, biće nezaustavljive: putovaće kroz sistem Alfa Kentauri i snimati fotografije, koje će biti vraćene na Zemlju pomoću malog lasera, koji koristi svetlosna jedra kao antene. Četiri godine kasnije, signali će stići na Zemlju.
Ukoliko plan uspe, deo naučne fantastike postaće stvarnost.
IZVOR: FOCUS.DE