Tajni rat protiv pape

Iako je veoma omiljen među katolicima i nekatolicima širom sveta, papa Franja se od dolaska na položaj poglavara Rimokatoličke crkve bori protiv žestokih protivnika u establišmentu Vatikana u nastojanju da uvede Rimokatoličku crkvu u 21. vek, reformiše vladu i ubedi kardinale da revidiraju stavove o razvedenima i ponovo venčanima.

Prošle nedelje je počeo post, jedan od najvažnijih perioda u crkvenom kalendaru. To je vreme kada katolici daju milostinju i analiziraju ljudske grehe dok se pripremaju za obeležavanje dana Hristovog raspeća i Uskrsa. To je vreme kada su okrenuti molitvama, a u nedelju se papa, zajedno s članovima Rimske kurije, povlači iz Rima na pet dana, ostavljajući Vatikan u atmosferi napetosti, previranja i pobune. Čak se šire glasine da je u Vatikanu sve više onih koji misle da bi papa trebalo da ode.

U Pepeljastu sredu, prvi dan posta, Meri Kolins, poslednja žrtva zlostavljanja iz papine komisije za ispitivanje slučajeva zlostavljanja dece u Rimokatoličkoj crkvi, podnela je ostavku, frustrirana zbog slabog napretka, koji je nazvala “sramnim odsustvom saradnje” zavničnika kojih bi zlostavljanja najviše trebalo da se tiču. Ona je ukazala na nepopustljivost Rimske kurije, administrativnog tela Vatikana – tela koje papa Franja želi da reformiše, piše “Gardijan”.

Nakon odlaska Kolinsove iz Komisije za zaštitu maloletnih lica, koju je papa ustanovio da bi ispitao skandal zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika širom sveta u koji su bila umešana sveštena lica, kao i odlaska još jednog predstavnika žrtava, Britanca Pitera Sondersa, koji je udaljen na neodređeno vreme, komisija je izgubila integritet.

Podnoseći ostavku, Kolinsova se požalila da se komisiji uskraćuju resursi, da je napredak usporen i da postoji “kulturni otpor” njenom radu u Vatikanu.

Predlog komisije da se uspostavi tribunal, koji će se pozivati na odgovornost biskope nemarne u rešavanju problema seksualnog zlostavljanja, Rimska kurija je odbacila, iako ju je papa odobrio.

– Deo Kurije nije ušao u 21. vek. Oni se snažno protive radu komisije. Ima ljudi koji i dalje žele prikrivanje – rekla je Kolinsova.

Možda najglasnije portivljenje papa je izazvao zbog želje da pokrene raspravu o braku i razvodima, homoseksualnim osobama i porodici.

Posle dva sinoda o ovim temama 2014. i 2015. papa Franja je sačinio dokument “Amoris Laetitia”, kojim je zapravo ovlastio biskupe da na lokalnom nivou donose odluke o razvedenima i ponovo venčanima, odnosno o tome da li će biti pričešćeni.

Tradicionalno crkveno učenje kaže da katolici, koji su se nakon razvoda ponovo venčali mogu da se pričeste samo ako je crkva poništila njegov, odnosno njen prvi brak. Neki biskupi su doživeli Amor Latetitia kao pozivanje ljudi čiji brakovi nisu poništeni da prime pričest.

Ovo je razbesnelo konzervativce. Objavljeno je pismo papi Franji od četvorice kardinala, tzv. Dubia (lat. sumnja), u kome izražavaju sumnju, postavljaju papi pitanja na koja treba da odgovori sa “da” ili “ne”, bez teološke argumentacije i dovode u pitanje njegov autoritet tako što od njega traže da se izjasni o ovoj temi. Među njima su bila trojica penzionisanih kardinala i kardinal Rejmond Berk, ultrakonzervativni američki advokat za kanonsko pravo, koji je čak pretio papi “zvaničnom opomenom” ukoliko ne odgovori na pismo u kome se traži da decidirano iznese svoj stav u smislu tradicionalnog katoličkog učenja.

Šta je uzrujalo konzervativnu struju u Vatikanu?

Homoseksualnost

Na povratku sa prvog putovanja u inostranstvo 2013, u Rio Dežaneiro, papa Franja je rekao da nema problem s homoseksualizmom. “Ko sam ja da sudim da li oni iskreno traže Boga?”

Pričest za razvedene i ponovo venčane

Aprila 2016. papa je objavio “apostolsku egzortaciju”, u kojoj je izrazio protivljenje “svakom nagoveštaju nepravedne diskriminacije” zasnovane na seksualnoj orijentaciji, reagujući na dva sinoda 2014. i 2015. posvećena braku i porodici. U fusnoti 351 on nagoveštava da se ne isključuje mogućnost da razvedeni i ponovo venčani prime pričest i prepustio odluku o tome lokalnim biskupima i sveštenicima.

– Pričest nije nagrada za savršene – rekao je on.

Šest meseci kasnije, četvorica njegovih najžešćih kritičara objavili su dokument u kome kritikuju papu zbog njegovog stava (“Dubia”).

Zavođenje reda u Kuriji

Nakon što ga Kolegijum kardinala izabrao u martu 2013. papa Franja je odmah počeo da reformiše rimsku Kuriju, administrativno telo crkve, kako bi sredio finansije i racionalizovao pojedinačna odeljenja Kurije. Decembra 2016. optužio je Kuriju za maliciozni i skriveni otpor reformama.

Zaštita dece i skandal zbog zlostavljanja dece

Papa Franja je osnovao Komisiju za zaštitu maloletnih osoba pod kontrolom svog bliskog saradnika kardinala Šona O’Melija iz Bostona. Juna 2015. komisija je predložila osnivanje tribunala koji bi pozivao na odgovornost biskupe koji odbijaju da rešavaju prijavljene slučajeve seksualnog zlostavljanja dece. Papa ju je odobrio, ali je Kongregacija za doktrinu vere otkrila je da postoje zakonske prepreke, koje, međutim, nije imenovala. Komisija je nakon toga obustavila rad.

Martin Luter je imao ispravne namere

Papa Franja je oktobra 2016. otputovao u Švedsku, gde je prisustvovao obeležavanju 500. godišnjicu reformacije. Tokom službe u Katedrali u Lundu, odao je priznanje Martinu Luteru zbog obnove i centralizovanja Svetog pisma.

– U crkvi su vladali korupcija, svetovnost, vezanost za novac i moć – rekao je papa.

Neki konzervativci nisu bili oduševljeni njegovim izražavanjem ekumenizma.

IZVOR: BLIC