Šta ljude čini srećnim?

Kada možemo da kažemo da nam je život ispunjen? Šta nas čini srećnim? Različiti ljudi će različito odgovoriti na ova pitanja. Jedni će prednost daju novcu, drugima je važnije zdravlje, a neki će reći da im najveću radost pričinjavaju statusni simboli: velika kuća, brz automobil, ili letovanje u luksuznom hotelu.

Sve nas ispunjavaju različite stvari, ali da li je zaista tako? Ako je verovati američkim naučnicima, postoji univerzalna formula za sreću i ispunjen život.

U dve dugoročne studije, tokom 75 godina, naučnici Univerziteta „Harvard“ pitali su 724 Amerikanaca šta za njih znači sreća. U „Grant studiji“ redovno su anketirali 268 diplomaca Univerziteta „Harvard“ iz generacije 1939-1944, a u „Studiji sreće“ 456 muškaraca, koji su kao deca odrastali u siromašnijim četvrtima Bostona. Naučnici okupljeni oko Roberta Valdingera, direktora „Harvardske studije razvoja odraslih“ anketirali su učesnike decenijama, pratili njihove životne priče, profesionalne karijere i njihovo zdravstveno stanje.

Mnogi ispitanici su u međuvremenu preminuli, oko 60 njih su još živi i u kontaktu su s naučnicima. Započeta je još jedna, novija, studija, čiji su učesnici sledeća generacija ispitanika, oko 2.000 dece. Međutim, ne stare samo učesnici, već i rukovodioci studije, kaže Valdinger, koji je četvrta osoba u ovoj ulozi, piše „Berliner cajtung“.

– Dobri odnosi doprinose da budemo srećniji i zdraviji. Nije bitno koliko prijatelja imamo, važan je kvalitet odnosa. To ne znači da ne možemo ozbiljno da se posvađamo, ali osećaj da na nekoga možemo da se oslonimo i budemo sigurni u njega, uprkos različitostima, ima mnogo veću težinu. kaže Valdinger, pri čemu je akcenat na „dobrim“ odnosima – kaže Valdinger.

Istraživanje ukazuje i na pozitivan uticaj ljubavi na našu emocionalnu stabilnost i zdravlje. Ljudi koji se dugo osećaju usamljeno i nemaju stabilne međuljudske odnose, ne samo da se osećaju nesrećno, već im je i zdravlje u starosti mnogo slabije, a isto važi i za moždane funkcije. Osim toga, umiru ranije od osoba koji su svoje odnose opisale kao dobre i stabilne.

– Učesnici studije koji su sa 50 godina izjavili da imaju međuljudske odnose koji ih čine srećnim u 80-tim su bili zdraviji od svih – kaže Valdinger.

Prema tome, razmotrimo svoje prioritete i posvetimo više vremena najdražim osobama, jer ćemo tako doprineti i sopstvenom zdravlju.