Šta je astrologija i šta može?

Poreklo

U osvit civilizacije, zajedno sa čovekom, pojavila se i astrologija. U prvo vreme neodvojia od religije, zauzela je počasno mesto na reljefima, slikama, papirusima, glinenim tablicama i svemu onome na čemu je reč mogla da se zapiše.
Stvoreni zajedno, vekovima ne mogu jedno bez drugog, ljudska vrsta i astrologija, jer astrologija bez čoveka nebi postojala, kao ni čovek što ne bi znao da usmeri svoje postojanje bez astrologije.
Mnogi autori smeštaju pojavu ove veštine u Mesopotamiju, na isti način pokušavajući da je objasne kao i pojavu pisma, civilizacije, alata i slično.
Namerno koristim reč veština a ne nauka, jer samim tim odvajam astrologiju od prostih i nesuvislih objašnjenja.
Pojava duhovne veštine ovih razmera je globalna stvar. Istovremeno se javlja u svim antičkim civilizacijama, širom sveta. Po teorijama moderne nauke, a koje podrazumevaju da su stare civilizacije nisu komunicirale međusobno, nemoguće je objasniti pojavu astrologije.
Kina, Indija, Mesopotamija, Inke, Egipat, svi su oni povezani veštinom astrologije, a svaka od ovih civilizacija ima svoju specifičnost vezanu za uticaje astrala.
Kada se modernom naukom ne da objasniti pojava astrologije ne preostaje ništa drugo do da se astrologija sama izjasni o svom poreklu.
Kako je to moguće, zapitaće se neko. Odgovor je vrlo lak, astrologija je sama sebi dovoljna ne samo da objasni svoje poreklo, već i sve ostale pojave života na ovome svetu, kao i sva moguća dešavanja. I to je jedno od prvih pravila, koja upućuju na način funkcionisanje univerzuma, a glasi: kako gore, tako i dole.
Prosta rečenica u kojoj je dat smisao i objašnjenje nebeskih uticaja koji se ogledaju na zemlji.
Dakle postoji nešto što utiče na događaje, a nastaje kao rezultat kretanja nebeskih tela kroz prostor, i to kretanje proizvodi vreme, bilo bi objašnjenje od kojeg ni moderna nauka ne ustupa mnogo. Međutim, za razliku od moderne nauke, astrologija zna da kretanje ne proizvodi događaje, već ih označava u vremenu putem svoje simbolike, dok uzrok svih događanja leži u Božanskoj kreaciji. Astrologija je poput pisma u slikama, kojim je zapisana ljudska sudbina.
Šta ovo govori o poreklu astrologije kao sve prisutne veštine. Jezik simbola širom sveta ukazuje da je astrologija nasleđena od nečeg starijeg nego što su prve civilizacije, i govori o još važnijoj stavri a to je sinergija čoveka i veštine „čitanja“ zvezda, odnosno čitanja zapisa sudbine. Zapis sudbine je nadnaučna i nadcivilizaciska stvar, nebeske odluke da se kreator ispolji kroz svoju kreaciju-čoveka.

Kako astrologija deluje

Degradacija svega, pa i astrologije uslovljena je masovnošću, a samim tim i rasprodajom pravih vrednosti. Fijasko je počeo krajem 19. veka, pojavom teozofskih, antropozovskih, a kasnije i satanističkih društava i klubova, koji su besmisleno kompilirali astrologiju sa raznim veštinama, doktrinama i verovanjima, a sve u svrhu lične koristi „gurua“ i njegove promocije, nasuprot jedinom realnom astrološkom cilju, promociji prirodnih zakona života, što je i jedini smisao.
Smisao je danas problem, u nakaradno kompiliranoj astrologiji, nestao je, izgubio se u silnim receptima i mudrostima nedovoljno obrazovanih ali slave i statusa željnih „astrologa“.
Jedan od problematičnih pristupa je čuvena energija planeta, koju one navodno emituju i time oblikuju čoveka, od telesnog sastava do karaktera i sudbine. Ovakav pristup je tipičan za fiziku i kompleks prirodnih nauka, kako se recimo uči na nivou osnovne škole, eventualno srednje. Ovo je rezultat odbacivanja kontinuiteta antičke misli koja je u Vavilonu, Egiptu i staroj Grčkoj stasavala zajedno sa astrologijom, shvatajući zadatak da definiše funkcionisanje celokupnog sveta, prirodne i društvene uzroke postojanja u svakom, pa i najbanalnijem segmentu. Međutim došlo je do odbacivanja ovakvog integralnog sistema mišljenja i počele su parcijalne eksploatacije delova astrološke i filozofske misli.
Degradacija astrologije odigrala se upravo u simbolici Merkura, planete koja primarno vlada astrologijom, i to u simbolici dnevnog vladarstva ove planete, Blizanačkoj, površnim prenosom podataka koji gube smisao, što bi narod rekao:“igranjem gluvih telefona“.
No, da se vratim na „astro-nebesku mehaniku“. Ideja ovih genijalnih inovatora astrologije je da se čovek krajnje slučajno rodi, i da tog momenta razne gravitacionomagnetnonepoznate sile počinju da oblikuju njegov život, sa dodatnim korekcijama kako se koje novo telo u univerzumu pojavi, ili kako se koji astronomski klub dogovori koje je telo planeta koje nije. I tako metodom uzroka i posledie, od solara do solara(jer je ovo najbitniji deo degenerisane astrologije), natus živi život od slučajnosti do slučajnosti.
Na sreću nije tako. Uzročnoposledični odnos sa planetama ne postoji, još manje postoji neka njihova energija koja nas oblikuje, a još manje će otkriće neke nove planete korigovati astrologiju, tačnije ništa od ovoga se ne dešava niti će se desiti u astrologiji. U glavama „ novokomponovanih astroloških mudraca“ hoće, ali to je već problem samo za njih i eventualno njihovog terapeuta.
Astrologija je u stvari jezik simbola, gde planete, znaci, dekani, termini, dvanestine, devetine, monomoira i njihovi uzajamni aspekti, zajedno sa antiscijama, kontranatiscijama i još mnogo toga opisuju, pričaju priču, o natusu u natalnoj, pitanju ako je horar, ili sudbini države ukoliko je mundana astrologija tema. Astrolog, pravi nije onaj ko taži vezu u uzročnoposledičnim odnosima planeta, već onaj ko tumači te odnose i pozicije, prevodeći simbole u realni svet i život pitaoca.
Planete ne isporučuju energiju koja će dovesti do događaja, već simbolizuju, pružaju informaciju o predstojećem događaju.
Pre nekoliko hiljada godina kad je astrologija ustanovljena, postavljen je nepromenjivi, hermetički zatvoreni sistem, od dva svetla, dva čvora koji uređuju njihov odnos i pet planeta, što čini ukupno brojku od 9 stavki. Ovim brojem se mogu obkasniti sva dešavanja u univerzumu jer je to najveća numerička vrednost. Dvojna vladarstva planeta nad znacima su njihova generička uslovljenost postojanjem dva pola, te se time priznaje uslovno jednaka vrednost Suncu, generatoru muškog principa, i Mesecu generatoru ženskog, a kasnije duž Horusove linije vladarstva u znacima paralelno preuzimaju muški i ženski Merkur(iako metamorf ima u svom vladarstvu muški i ženski znak), potom Venera, zatim Mars, pa Jupiter i na kraju Saturn. Ovo su astrološka tela, simboli, i treba ih odvojiti od astronomskih kamenčića poput Urana, Neptuna i Plutona.

Šta astrologija može

Osim klasičnog astrološkog tumačenja, u astrologiji postoji još nekoliko načina predviđanja budućih događaja. Samim praćenjem dešavanja prepoznaje se simbolika određenih planeta, i prosto praćenjem hronološkim lako se zaključuje šta će se sledeće desiti. Podjednako lako kao ono o čemu stalno pišem, da se svi dogovori sklopljeni tokom retrogradnosti planete Merkur neće realizovati, tako i druge planete imaju svoje osobine koje se ispoljavaju u vremenu i na osnovu trenutne simbolike vidi se hoće li se i na kakav način nešto desiti.
Na isti način se horoskop može „pročitati“ i sa čoveka, pogledom na lice ili dlan, najčešće, mada se najbolje vidi iz cele pojave.
Na licu takođe vide se tragovi „uticaja“ planeta, i ne samo uticaja, već i događaja koji su se desili u datoj simbolici.
Kroz pokret, hod, stav, gestikulaciju, čovek nam predstavlja svoj horoskop, planetarno breme koje nosi svako od nas. Lako je videti neke očigledne stvari, ali nije teško naučiti kako prepoznati uticaj planeta kroz ponašanje i probleme sa kojima se čovek susreće. Ljudsko telo je povezano sa planetarnim vladavinama, i predstavljeno je kroz svih 12 znakova. Osobine koje čoveka čine ličnošću, koje stvaraju način miščjenja, nastaju pod uticajem aspekata planeta. Isti aspekti su zaduženi za bolesti, povrede, i samim tim i formiranje spoljašnjeg izgleda.
Od podznaka-ascedenta pa na dalje telo se deli u dvanaest delova, adekvatno analogiji polja i znaka.
Sam podznak je analogan prvom znaku, Ovnu i nosi primarne osobine fizičkog tela, a bliže pokazuje glavu. Položaj loše planete u prvom polju detektuje se na prvi pogled. Zavisno od kostelacija u kojima je planeta, nije nemoguće da čak i planeta koja se smatra tradicionalno povoljnom štetno deluje i izazove probleme, prvenstveno zdravstvenog tipa.
Primer za ovo su vrlo prepoznatljivi i lako ih je povezati sa simbolikom astrologije. Kada se neko žali na recimo porodične probleme odmah je jasno da je u pitanju znak Raka ili Mesec, koji je prirodni vladar kuće i porodice. Sledeće čime Mesec vlada je želudac i uvek će se ispostaviti da osoba sa problemima u kući ima istovremeno i probleme sa želudcem ili obrnuto.
Od najranijeg doba astrologija povezuje uticaje planeta sa izgledom osobe, i nije nepoznanica da su položaj i aspekti, kao i mesečeva faza određuju sam fizički izgled. Jedan od metoda naziva se metopososkopija, i bavi se tumačenjem bora na čelu u skladu sa pozicijama planeta, a uzimaju se tradicionalne planete i Sunce, a Mesec se izostavlja iz tumačenja.
Sledeća metoda je jatromatematika gde se horoskop bukvalno preslikava na celo telo, počevći od Ovna-glave, pa do stopala-Riba. Istom metodom moguće je projektovati horoskop na lice počevši od čela koje će u ovom slučaju predstaviti ovan do vrha brade koju ovakvom analogijom predstavlja znak riba.
Osim lica, otisak dlana je preslikana karta neba u trenutku rođenja. Jednostavno čovek je vrlo komplikovano biće koje sudbinski zapis nosi na nekoliko mesta paralelno kako se neki podatak ne bi zagubio.
Svrha svega ovoga jeste da se u određenim teškim trenucima iskoristi nebeska mudrost kako bi se našlo usmerenje na pravi put i kako bi se izbegle zamke sudbine. Tradicionalna postavka astrologije deli planete na one sa dobrim uticajem, benefične, i one sa lošim uticajem, malefične. Ovo pomalo liči na neprekidnu borbu dobra i zla koja se odvija po principu:“kako gore, tako i dole“. Dakle ritam univerzuma se prenosi na svakog pojedinca, i daje svakome šansu da se koristi svojim dobrim planetama a da loše uticaje minimalizuje.
Problemi koje izazivaju planete mogu biti razni, od razvojnih pedagoških kriza do ozbiljnih životnih problema. Tačan problem može definisati trenutna pozicija Saturna, ali može li on sam biti kriv za sve. Ne, horoskop je „mehanizam“ u kome sve planete i sva polja i znaci jednako sinhrono učestvuju. Kada bi samo jedna planeta predstavljala problem to bi bilo suviše lako, te ni astrolog ne bi bio potreban, jer bi svi sami sebi tumačili događaje.
Na astrologu je odgovornost procene kretanja i rezultata, te da pravovremeno uputi klijenta, a sve po drevnonim astrološkim izrekama. Prva je „upozoren, napola spašen“ koja za cilj ima da pripremi klijenta kako da podnese neminovne događaje. Druga je „mudar upravlja planetama, a glup im se podređuje“, koja je možda bitnija od prethodne i za cilj ima usklađivanje postupaka i odluka klijenta sa nastupajućim događajima, te uz ispunjenje nekih pravila okretanje situacije u korist klijenta. Naravno i ovom prilikom poštujući kako astrološka tako i opšteprihvaćena moralna načela.

Autor: Mihailo Čukić