Smrt vreba sa Severnog pola
Šta bi se desilo kada bi naši organizmi odjednom bili izloženi virusima i bakterijama koje su hiljadama godina bili zarobljeni u večnom ledu i sa kojima nikad nismo bili u prilici da se susretnemo? Ljudi su opstajali zajedno sa raznim virusima i bakterijama, od kuge do boginja, sve to zahvaljujući razvoju imuniteta i medicini.
Prema istraživanju Bi-Bi-Sija, svet je možda na korak od toga, jer je sve veća opasnost od topljenja polarne ledene kore usled globalnog zagrevanja, što će sigurno osloboditi neke od drevnih mikroorganizama zarobljenih u večnom ledu, permafrostu.
U avgustu 2016. godine u Jaman Peninsuli, udaljenom delu Sibira, preminuo 12-ogodišnji dečak, a 20 ljudi je hospitalizovano zbog iznenadne pojave antraksa. Istraga je ukazala na mogućnost da je pre oko 75 godina u tom mestu uginuo irvas zaražen ovom bolešću, koji se zatim zaledio, da bi se u leto 2016. zbog toplote otopio deo permafrosta koji je virus oslobodio. Dospeo je u zemljište i vodu i pored ljudi zarazio i ubio preko 2.000 irvasa.
Naučnici strahuju da ovo nije usamljen slučaj, budući da je globalno zagrevanje uzelo sve više maha. U normalnim okolnostima svakog leta otopi se oko 50 centimetara leda, i ponovo zaledi, ali ova brojka se svake godine povećava, oslobađajući tako sve starije delove leda i onoga što je u njemu.
– Permafrost je najbolje moguće okruženje u kojem mogu da prežive mnogi mikroorganizmi, bakterije i virusi, i to hiljadama godina, a sve zbog niskih temperatura, mraka i nedostatka kiseonika – rekao je Žan-Mišel Klaveri sa marsejskog univerziteta u Francuskoj.
On je napomenuo da se u permafrostu verovatno nalaze mikroorganizmi koji su u prošlosti izazivali globalne epidemije ljudi i životinja, kao što je španski virus, budući da je leš osobe umrle od ovog virusa pronađen u tundri na Aljasci.
Ovo stanovište je potvrđeno i 2005. godine kada su naučnici NASA uspeli da ožive bakteriju staru 32.000 godina nazvanu Carnobacterium pleistocenium, koja se nalazila na Aljasci. Dve godine kasnije, uspeli su da ožive i bakteriju staru osam miliona godina, nađenu u dubini glečera na Antarktiku.
Virusi, bakterije i drugi drevni mikroorganizmi, pored permafrosta mogu se naći i u dubokim oknima rudnika, pećinama, morima i okeanima. Tako su u februaru 2017. godine takođe naučnici NASA u meksičkom rudniku pronašli mikrob star 50.000 godina.
Ono što posle svega najviše zabrinjava svetske naučnike je činjenica da su svi ti mikroorganizmi za današnje pojmove sasvim nepoznati, budući da se medicina razvila tek hiljadama godina kasnije. Stoga se i ne zna kakvu bi pošast oni napravili ako bi bili oslobođeni, niti kako bi se svet borio sa epidemijama globalnih razmera.
Jedino što nam preostaje jeste nada da će globalno otopljavanje osloboditi bolesti sa kojima smo se kao ljudska vrsta nekada izborili i da će ljudski rod uspeti da im se odupre, piše Bi-Bi-Si.