Rusi streljali Džejmska Bonda u Moskvi
Antikomunističkog špijuna Sidnija Rejlija Sovjeti su uhapsili 27. septembra 1925, a ubrzo nakon toga je streljan. Iako Rejlijev život ostaje tajna, jedna je stvar jasna – bio je veoma povezan sa Rusijom, od rođenja pa sve do pokušaja da ubije Lenjina.
„Boljševizam je kršten u krvi… Njegove su vođe kriminalci i ubice“, rekao je jednom Sidni Rejli. On je bio agent britanske tajne službe i navodno je inspirisao Ijana Fleminga da stvori lik Džejmsa Bonda. Rejli je imao ruske korene i svoj je život posvetio borbi protiv režima koji je na vlast došao 1917. godine, ali neuspešno, piše „Ruska reč“. 
Jedna od malobrojnih stvari koje o njemu znamo je ta da je mrzeo komunizam. Inače, nije poznato ni gde je rođen, ni kako je postao britanski državljanin.
Čovek sa mnogo imena
Rejli je pričao različite priče o svojoj prošlosti. Tvrdio je da je irski pastor ili, da je potomak aristokratske ruske porodice – sve u zavisnosti od toga s kim je vodio razgovor. Ipak, danas se većina istoričara slaže da je rođen 1873. godine u jevrejskoj porodici u Odesi, ili negde u zapadnoj Ukrajini.
Njegovo pravo prezime je Rozenblum, a ime… Jedni izvori kažu Semjon, drugi Zigmund ili Georgij. Rozenblum je 1896. godine došao u London, oženio se sa Irkinjom i promenio identitet.
Dvostruki/trostruki špijun
Rejlijevi biografi još uvek raspravljaju o tome da li je Sidni bio britanski špijun još pre Oktobarske revolucije. On je sam govorio da je svoju karijeru u britanskoj tajnoj službi započeo 1890-ih, ali istoričar Endrju Kuk, autor knjige „Špijunski as: Istinita priča o Sydniju Rejliju“, sugeriše da je lagao i da je zapravo živeo kao prevarant sa jednom jedinom namerom – da zgrće novac.
Istoričari znaju da ne treba verovati svemu što je Rejli govorio, a govorio je da je u Rusko-japanskom ratu (1904 – 1905) špijunirao i za Britance i za Japance. 1906, dok je živeo u Rusiji, povezao se sa ruskim revolucionarnim krugovima, i istovremeno je radio za Britance i Rusko carstvo.
Rejli je uvek pazio da njegov račun u banci bude dobro popunjen: obožavao je svoj raskošni stil života, žene i kocku. „Smatramo da je nepouzdan i neprikladan za navedeni posao“, rekao je jedan od agenata britanske tajne službe na početku Prvog svetskog rata.
Misija u Rusiji
Međutim, agent je stekao poverenje i Vinstona Čerčila i Mensfilda Kaminga, prvog šefa britanske tajne organizacije koja je prethodila MI6. U Londonu su mislili da je Sidni harizmatičan, hrabar i vešt u svom poslu. Tako je Rejli 1917. poslat u Rusiju.
Živeo je inkognito i uspeo da vrbuje nekoliko važnih dvostrukih agenata. Štaviše, Rejli je nekako došao do isprava Čeke (ČK), tajne policije sovjetske Rusije, da bi imao pristup Kremlju. Odlučio je da je najbolja opcija da se obezglavi boljševizam eliminacija vođa – Vladimira Lenjina i Lava Trockog.
Zavera i posledice
Rejli je zajedno sa drugim britanskim agentima isplanirao državni udar. Očekivalo se da će pripadnici Letonskog odreda koji je čuvao najvažnije lidere partije okrenuti svoje oružje protiv boljševika. Njihov komandant Eduard Berzin je obećao da će to učiniti i uzeo 1,2 miliona rubalja (38.700 dolara 1918. godine).
Ali Berzin je delovao kao provokator i sarađivao sa Čekom. Pošto je izvukao priličnu svotu novaca od Britanaca, vlasti su „otkrile“ zaveru britanskih diplomata i upale u ambasadu. Rejli je pobegao u Evropu.
Njegove poslednje posete
Neumorni agent je 1918. ponovo doputovao u Rusiju i proveo nekoliko meseci na jugu zemlje gde su bile koncentrisane snage Bele armije, pokušavajući da ubedi London da im pomogne vojno i ekonomski. Ali ti napori su bili uzaludni. Beli su izgubili građanski rat, a nekoliko godina kasnije boljševici će ponovno otkriti Rejlija.U septembru 1925. on je prešao finsko-sovjetsku granicu da bi se sastao sa predstavnicima antikomunističke organizacije „Trest“. Cela ta organizacija je zapravo bila lažna. Stvorila ju je tajna služba OGPU (naslednica Čeke) kao mamac za strane neprijatelje SSSR-a.
Bez obzira na to što je bio „as svih špijuna“, Rejli je upao u klopku. Smatra se da je smaknut u šumi pored Moskve u novembru 1925.