Rusi rešili šest vekova staru enigmu
Naučnici iz Instituta primenjene matematike „M.V. Keldiš“ Ruske akademije nauka su došli do zaključka da je čuveni Vojničev rukopis zapravo splet dva jezika sa propuštenim samoglasnicima i lažnim razmacima između reči.
Rukopis koji se čuva u biblioteci retkih knjiga Univerziteta Jejl, a koji je dobio ime po Vilfridu Vojniču, poljskom trgovcu knjigama koji je isti kupio 1912. godine, je ilustrovani srednjovekovni kodeks nepoznatog autora, a pretpostavlja se da je napisan na severu Italije u ranom 15. veku (1404—1438), prenosi „Ruska reč“.
Svi pokušaji da se ovaj jedinstveni dokument dešifruje su bili neuspešni. Proučavali su ga mnogi profesionalni i amaterski kriptografi i kriptoanalitičari. Poslednji zaključak britanskog naučnika Gordona Raga je sledeći:
– Vojničev rukopis je mogao da izmisli svako ko se bar malo razume u jednostavne metode kopiranja teksta. Nemoguće je dešifrovati ovaj tekst.
Ruski matematičari su sebi postavili zadatak da shvate da li je dokument mistifikacija, besmisleni red znakova ili ipak šifrovani tekst. Na kom je jeziku napisan?
Naučnici su pretpostavili da su u rečima zamenjena mesta slovima, da postoji deo teksta poput „šifrarnika“ ili „rečnika“ za razumevanje rukopisa, da se radi o spletu dva jezika, da ima lažne razmake između reči. Ostaje, dakle, još pitanje o kojim se jezicima radi.
Analiza strukture je pokazala da je 60% teksta najverovatnije napisano na engleskom ili nemačkom jeziku, a 40% na italijanskom ili španskom, mada se možda radi i o latinskom.
– Nažalost, dešifrovati tekst ne znajući propuštene samoglasnike je nemoguće. Ja vam mogu navesti jednu varijantu teksta, a drugi stručnjak će iz tih reči izvući sasvim drugi smisao – kaže Jurij Orlov, doktor fizičko-matematičkih nauka, saradnik Instituta primenjene matematika „M.V. Keldiš“ RAN.
– Ne znam koliko je danas važno da se razume ovaj tekst, jer, ako sudimo po ilustracijama, radi se o savetima u koje doba godine saditi mak da bismo dobili opijum. Za nas matematičare je najvažnije da proverimo naše matematičke instrumente, da saznamo da li smo u stanju da prepoznamo jezik. Sada znamo da jesmo. Sledeći korak je da shvatimo koja su ta dva jezika – kaže ruski matematičar.
Vojničev rukopis su proučavali mnogi kako profesionalni tako amaterski kriptografi, uključujući američke i britanske kriptoanalitičare iz oba svetska rata.
Niko do sada nije uspeo da dešifruje tekst, koji je postao veoma poznat slučaj u istoriji kriptografije. Misterija značenja i porekla rukopisa pobudila je maštu u popularnoj kulturi, što je pokrenulo pisanje romana, raznih spekulacija sa osvrtom na sadržaj rukopisa i sl. Nijedna od brojnih hipoteza predlaganih tokom poslednjih sto godina nije još uvek zvanično potvrđena.