Projekat pegazus: put kroz vreme

Vlada SAD poseduje Teslinu kvantnu tehnologiju putovanja kroz vreme više od 40 godina. Ova tehnologija putovanja kroz vreme je korišćena u vojne svrhe za vojne instalacije poput tajnih baza SAD na Marsu, političku kontrolu ljudskog stanovništva, političko praćenje i uvođenje određene vremenske linije manipulacijom ili skrivanjem informacija o budućim događajima.

Potvrda da su SAD koristile Teslinu tehnologiju putovanja kroz vreme

Dva nezavisna uzbunjivača nacionalne bezbednosti SAD iznela su u javnost svoja iskustva sa Teslinom tehnologijom putovanja kroz vreme koju je razvilo ministarstvo odbrane SAD.

Majkl Relf, svedok kolonije na Marsu i bivši član oružanih snaga SAD je 1976. godine regrutovan kao stalni član tajne marsovske kolonije.

On je proveo 20 godina na svojoj funkciji, a onda je 1996. godine teleportovan kroz vreme u 1976. godinu, vrativši se u vojnu bazu SAD na Zemlji. On je zatim služio još 6 godina u vojsci SAD pre nego što je otišao u penziju 1982. godine.

On je u knjizi „Zapisi sa Marsa“, koju je napisala njegova žena Stefani Relf, opisao dva tipa pojedinaca u tajnoj koloniji na Marsu:

„Sećam se da su postojale dve vrste ljudi“.

“1. Ljudi koji su posećivali Mars privremeno (političari itd.) – oni su putovali na Mars pomoću svemirske kapije. Bili su u poseti po nekoliko nedelja, a onda su odlazili. Oni nisu vraćeni kroz vreme jer su VIP (veoma važne osobe).

“2. Stalno osoblje – onis u provodili ciklus dužnosti od 20 godina. Na kraju ciklusa dužnosti, vraćeni su kroz vreme sa blokiranim pamćenjem kako bi ispunili svoju sudbinu na Zemlji“.

Četiri nezavisna svedoka, uključujući Majkla Relfa, potvrdila su postojanje jedne ili više tajnih baza SAD na Marsu koje služe u vojne svrhe ili odbranu solarnog sistema.

Pored Majkla Relfa, tu spadaju bivši komandant vojske, narednik-major Robert Din, zatim bivši učesnik DARPA projekta Pegaz, Endrju D. Basijago i na kraju bivši naučnik ministarstva odbrane, Artur Nojman.

Endrju D. Basijago je bivši učesnik DARPA prjekta Pegaz (1968.-1972.) koji je razvio Teslinu tehnologiju kvantnog teleportovanja i putovanje kroz vreme u hologramu vremena i prostora, započevši program takozvanih „hrononauta“.

Prema Basijagovim rečima, vlada SAD je već posedovala potpuno operativnu tehnologiju teleportovanja 1967.-1968. godine, a do 1969.-1970. je već aktivno obučavala kadar talentovanih i nadarenih školaraca, uključujući i njega, koji su postali prva generacija američkih „hrononauta“ ili istraživača vremena i prostora.

Ova obuka je, kaže on, kulminirala 1981. godine, kada je sa 19 godina sam teleportovan na Mars, nakon što ga je za putovanje pripremio oficir CIA-e, Kortni M. Hant, a drugi put je teleportovan u društvu Hanta.

Oba putovanja su sprovedena iz teleportacione prostorije u ustanovi CIA-e u El Segundu, Kalifornija. Očigledna svrha puta na Mars bila je upoznavanje sa Marsom pošto je bilo važno da se Mars iskusi iz prve ruke.

Umešanost Basijaga u napredna istraživanja vremena i prostora, ali i identitet Kortni M. Hanta kao oficira CIA-e potvrdio je dr Žan Marija Arigo, etnicista koji blisko sarađuje sa vojskom SAD i obaveštajnim službama, ali i kapetan vojske SAD, Ernest Garsija, koji je radio u obaveštajnoj službi SAD, ali i kao ataše vojne bezbednosti u projektu Pegaz.

Daljinska detekcija u kontinuumu vremena i prostora

Basijago je otkrio da je, kao učesnik u projektu Pegaz od 1969. do 1972. godine, mogao da vidi prošle i buduće događaje preko uređaja poznatog kao „hronovizor“ i da se teleportovao širom države u tunelima vremena i prostora otvorenim pomoću Teslinih teleportova u Kurtis-Rajt aeronautičkoj ustanovi u Vud Ridžu, Nju Džersi i nacionalnoj laboratoriji Sandija u Sandiji, Nju Meksiko.

Hronovizor je uređaj koji koristi ekran ili hologramski šablon kako bi locirao i prikazao scene iz prošlosti ili budućnosti i hologramu vremena i prostora. Hronovizor su prvobitno razvila dva vatikanska naučnika zajedno sa Enrikom Fermijem, a kasnije su ga preradili naučnici DARPA-e.

DARPA je, objašnjava Basijago, imala pet razloga za uključivanje američkih školaraca u tako opasne eksperimentalne aktivnosti:

Prvo, ministarstvo odbrane je želelo da testira mentalne i fizičke efekte teleportovanja na decu.
Drugo, projekat Pegaz je morao da koristi decu jer bi se hologrami koje stvaraju hronovizori raspadali kada bi odrasli stajali unutar njih.
Treće, deca su bila tabula rasa (um koji još uvek ne poseduje veći broj iskustava) i uočavala bi stvari koje odraslima obično promaknu.
Četvrto, deca koja su obučavana kasnije su radila u tajnom programu vremena i prostora u okviru DARPA-e, koja je sarađivala sa NASA-om.
Na kraju, sponzori programa su otkrili da bi putnici kroz vreme, nakon pomeranja između vremenskih linija, postajali ludi, a postojala je nada da bi talentovana i nadarena deca mogla postati „hrononauti“ koji će moći da se izbore sa psihološkim efektima putovanja kroz vreme.
Za razliku od hronovizorskih testova, u kojima je postignut jedan oblik virtualnog putovanja kroz vreme, teleporti koji su razvijeni u projektu Pegaz omogućavali su fizičku transportaciju na udaljene lokacije, ponekad i po nekoliko nedelja, meseci ili godina u budućnost.

Prema Basijagovim rečima, vlada SAD je 1972. godine koristila „kvantno premeštanje“ ove vrste kako bi slala ljude nekoliko godina u budućnost i sačuvala vojne tajne iz budućnosti.

Pretvaranje putovanja kroz vreme u oružje

Projekat Pegaz (1968.-1973.), tokom kojeg je formiran program Tesline teleportovanja i razvijeno putovanje kroz vreme, bio je pod kontrolom člana kabineta tadašnjeg predsednika Ričarda M. Niksona po imenu Donald H. Ramsfeld.

Prema Basijagovom svedočenju, Donald H. Ramsfeld, sekretar odbrane SAD za vreme 11. septembra, bio je ataše za bezbednost u projektu Pegaz tokom ranih sedamdesetih godina, ali i savetnik predsednika Niksona i član Odbora za plate i stabilizaciju cena.

Ramsfeld je želeo da pretvori teleportovanje i put kroz vreme u oružje koje bi koristilo vladi SAD.

Konfiskacija tajnih vojnih baza SAD

Na osnovu Relfovih knjiga o vremenu provedenom u bazi na Marsu jasno je da se putovanje kroz vreme prvobitno koristilo za sakrivanje prisustva tajnih vojnih instalacija na Marsu od javnosti, tako da njima mogu da pristupe samo naučnici.

Relf je regrutovan u oružane snage i teleportovan na Mars 1976. godine. Samo pojedinci koji su imali pristup Relfovim zapisima o tehnologiji mogli su da dokažu postojanje tajne baze SAD na Marsu.

Predidentifikacija putovanja kroz vreme i tajne obuke američkih predsednika

Basijago je 11. novembra 2009. godine u javnosti objavio da je projekat Pegaz uključivao putovanje kroz vreme i regrutovanje ljudi koji će u budućnosti služiti vladi SAD.

Basijago je početkom sedamdesetih u društvu svog pokojnog oca, Rejmonda F. Basijaga, inženjera koji je radio na tajnim kosmičkim projektima, proveo ručak u Albukerkiju, Novi Mesksiko, gde su gosti bili i predsednici Džordž H. V. Buš i Džordž V. Buš, kojima je tada rečeno da će u budućnosti biti predsednici.

On je takođe naveo da je projekat Pegaz devedesetih identifikovao buduće predsednike Džimija Kartera i Bila Klintona upotrebom tehnologije putovanja kroz vreme. Basijago je sreo budućeg predsednika Baraka Obamu u Los Anđelesu, Kalifornija, 1982. godine na Univerzitetu UCLA.

Obama, koji je tada bio student na Kolumbijskom univerzitetu, bio je u poseti svojim kolegama na Oksidental koledžu u Los Anđelesu. Postoji dokaz da je Obama već sa 20 godina znao da će jednog dana biti predsednik.

Putovanje kroz vreme je takođe korišćeno u cilju političkog praćenja budućih društvenih promena

Basijago je otkrio da je projekat Pegaz pronašao Kartera preko knjige u kojoj je citiran kao predsednik 2005. godine.

Basijago je takođe napomenuo da je projekat Pegaz identifikovao Lauru Magdalenu Ajzenhauer, unuku američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera.

Putovanje kroz vreme i 11. septembar

Basijago je javno rekao kako je 1971. godine saznao da će se 11. septembra 2001. godine dogoditi napad na Kule bliznakinje tako što je dobio informaciju iz budućnosti.
Navodi se da su sekretar Ramsfeld i mnogi drugi znali za 11. septembar decenijama pre nego što će se on dogoditi na osnovu podataka dobijenih u sklopu tajnog programa DARPA-e.

Putovanje kroz vreme i prirodna katastrofa

Test hronovizora ranih sedamdesetih godina odabrao je arhetipsku metu u Vašington DC-u. Projekat Pegaz je želeo da sazna kako će zgrada Vrhovnog suda SAD izgledati u 2013. godini, a Basijago je uočio da je ona bila potopljena u 3 metra vode.

Sledeća arhetipska meta bila je zgrada Kapitola SAD, koja je, prema izveštajima, 2013. takođe bila u dubokoj vodi.

Basijago je izjavio da bi, pošto hronovizori ne identifikuju samo apsolutnu budućnost, već i alternativne budućnosti u „multiverzumu“, ova katastrofalna vizija Vašingtona mogla biti iz alternativne vremenske linije.

Rezultati su pokazali da 29% posmatrača uopšte nisu videli poplavljeni Vašington kroz hronovizor.

Pošto je Donald Ramsfeld nadgledao projekat Pegaz, moguće je da su upravo sedamdesetih počele pripreme za izgradnju podzemnih skloništa.

Razumljivo je spekulisati o tome da su SAD i druge vlasti pogrešile zaključivši da će 2012. i 2013. biti kataklizmične jer su oni u stvari videli alternativnu budućnost.

Takođe je razumno spekulisati o tome da su vlasti, politička i finansijska elita napravili ogromnu moralnu grešku započevši izgradnju podzemnih baza za sebe, dok bi ostatak čovečanstva ostavili na milost i nemilost katastrofama koje će se odigrati u alternativnoj budućnosti.

U prezentaciji dr Kortni Braun iz 2010. godine pomenuto je da postoje anomalije koje ukazuju na to da su vlada SAD i elita tajno investirale u pripreme za kataklizmu ostavljajući čitavo čovečanstvo u neznanju.

Ove anomalije, poput brzog razvoja dubokih podzemnih vojnih baza ukazuju na to da su vlada SAD, vojska i elita prihvatili katastrofu kao moguću budućnost.

Društveni uticaj hronovizije i teleportacije

Basijagova otkrića o Pegazu su ustanovila da se tajni, napredni program pojavio pre 40 godina. Ovaj program je četiri decenije koristio ezoterične tehnologije, uključujući hronoviziju i teleportovanje kako bi se izvršila „daljinska detekcija vremena“.

Protekle tri decenije, teleportovaje je korišćeno kako bi se pojedinci slali sa Zemle u strateške baze SAD na Marsu. Važno je da se ove tehnologije razotkriju kako bi moglo da se raspravlja o njihovim pozitivnim i negativnim stranama.

On je rekao da bi se hronovizija mogla koristiti za stvaranje međunarodne mreže virtualnih muzeja koji bi prikazivali slike iz prošlosti, a koje bi služile za edukaciju javnosti.

Ako bi bila zloupotrebljena, takva tehnologija bi mogla da stvori fašističko društvo u kojem bi vlast 24 časa pratila pojedince.

Teleportovanje je druga kvantna tehnologija razvijena novcem javnosti od koje javnost nema nikakve koristi. Basijago kaže da bi teleportovanje moglo da se koristi radi lakšeg premeštanja ljudi i robe oko sveta bez zagađenja aviona, vozova i automobila,

Ako se ne otkrije, teleportovanje će ostati ono što je bilo poslednjih 40 godina, oružje vojske SAD-

„Ljudi imaju pravo da znaju istinu o tome šta se dešava na ovoj planeti“, navodi Basijago. „Ako želimo da ostvarimo održivu budućnost ljudi na ovoj planeti, moramo da zahtevamo od SAD da razortkrije teleportovanje kako bi se koristilo za poboljšanje transporta na Zemlji.

„Ljudi na ovoj planeti imaju pravo da naseljavaju buduće globalno društvo u kojem sva ljudska bića uživaju u prednostima tehnologija koje je ljudski mozak otkrio“.

izvor:http://www.followingthenerd.com/paranormal/conspiracy-corner-experiments-in-time-and-space-part-2-project-pegasus/           http://www.theeventchronicle.com/study/the-secret-cia-time-travel-program/#