Papa Jovan Pavle I morao da umre samo 33 dana posle ustoličenja
Dejvid Jalop je rekao da je Vatikanska banka bila uznemirena zbog toga što je novi papa želeo da započne istragu o mogućoj zloupotrebi i korupciji te institucije. Dodatno, Jalop je rekao da je papa Jovan Pavle I grčevito držao listu istaknutih katolika koji su bili tajni članovi masona (što je ilegalno), te da su na papiru bila istaknuta finansijska zlodela članova crkvene hijerarhije.
Albino Lučijani je rođen 1912. godine u Belunu, gradiću u severnom delu Italije. Postao je sveštenik u julu 1935. godine, napredujući u hijerarhiji da bi na kraju postao kardinal 1973. godine.
Nakon smrti pape Pavla VI 1978. godine, Lučijani je izabran za papu u avgustu te godine, preuzevši ime papa Jovan Pavle. Prvobitne reakcije na novog papu su bile pozitivne i ljudi su mnogo očekivali od njega.
Upravo zato su bili šokirani kada je umro 28. septembra 1978. godine, samo 33 dana nakon što je postao papa.
Mnogi su ga oplakivali, osećajući da je on imao potencijala da povede rimokatoličku crkvu u pozitivnom smeru na više strana. Nažalost, on je ostao samo fusnota u istoriji katoličke crkve.
Međutim, mnoge ljude su zanimali detalji o papinoj smrti. Neke stvari su ih navele da pomisle da Jovan Pavle I nije umro od srčanog udara kao što je Vatikan zvanično izjavio.
Priča se da je sestra Vinćenca Tafarel, čistačica u Vatikanu, pronašla papino beživotno telo 28. septembra ujutru. U prvobitnoj izjavi nije napomenuto kako se ona našla u papinoj sobi niti neke konkretnije informacije.
Ona ga je navodno našla kako grčevito drži papire na kojima su bile ispisane napomene za misu koju je trebalo da održi.
Ti papiri nikad nisu objavljeni u javnosti, a neki teoretičari zavera smatraju da papiri sadrže veoma kontroverzne izjave koje uključuju „pol“ Boga i prirodu stvaraoca. Takve izjave su u suprotnosti sa dugogodišnjim crkvenim učenjima i ne smeju se ispitivati u javnosti.
Detalji o njegovoj autopsiji su isto bili pomalo mutni. Neki tvrde da nikad nije ni bilo autopsije, zbog čega se nameće pitanje kako je onda Vatikan zvanično objavio uzrok smrti?
Vremenom se pojavilo nekoliko knjiga u kojima se navodi da je „ubistvo“ pape zataškano zaverom.
Dejvid Jalop je rekao da je Vatikanska banka bila uznemirena zbog toga što je novi papa želeo da započne istragu o mogućoj zloupotrebi i korupciji te institucije. Dodatno, Jalop je rekao da je papa Jovan Pavle I grčevito držao listu istaknutih katolika koji su bili tajni članovi masona (što je ilegalno), te da su na papiru bila istaknuta finansijska zlodela članova crkvene hijerarhije.
Lusijen Gregore je napisao nekoliko knjiga o svojim teorijama o smrti Jovana Pavla I. On je ukazao na umešanost CIA-e, Rusije, ali i ultrakonzervativnih crkvenih zvaničnika koji su smatrali da bi progresivni papa mogao da ih skine sa položaja.
Postoji i teorija da je Jovan Pavle I istraživao mogućnost vraćanja latinske mise, za koju su mnogi crkveni zvaničnici rekli da bi upropastila crkvu. Sledbenici ove teorije veruju da je Jovan Pavle I morao biti ućutkan kako ne bi dalje napredovao na tom putu.
izvor:https://en.wikipedia.org/wiki/Pope_John_Paul_I_conspiracy_theories