Nepoznata sila ubija Galaksije-da li je naša sledeća?

Misterioznog sila je uništila galaksije širom svemira. Ovaj fenomen zbunjuje naučnike, koji očajnički pokušavaju da shvate šta se ubija zvezde. 

najnovija istraživanja Međunarodnog centra za radio astronomiju istraživanja (ICRAR) ukazuju da su konačno našli odgovor na ovaj fenomen.

proučavanje  11.000 galaksija, pokazuje kako se njihov gas – žila kucavica galaksija – najedanput skoro potpuno izgubio. Proces, opsan kao nagli gubitak pritiska, znači da galaksije ne mogu formirati nove zvezde, te usled tog nedostatka idu u preces razgradnje-smrti galaksije.

Neuhvatljiva tamna materija, koja je nevidljiva, čini 27 odsto našeg univerzuma, a obična materija čini samo pet posto, sa preostalih 68 odsto koji se sastoji od tamne energije(U astronomiji je tamna energija naziv za vrstu nepoznate energije koja prožima ceo svemir i ubrzava njegovo širenje. Teorija tamne energije je najšire prihvaćena hipoteza kojom se objašnjavaja uočeno ubrzano širenje svemira. U okviru trenutno dominantne lambda CDM paradigme, a na osnovu prikupljenih podataka Plank letelice,  vidljivi deo svemira se sastoji od: 26.8% tamne materije, 68.3% tamne energije, 4.9% materije. Iako po toj teoriji tamna energija ima vrlu malu gustinu, 6.91 × 10−27 kg/m3, ona je dominantna zbog svoje rasprostranjenosti po celom svemiru).

Tobi Braun, lider studije, kaže: „Tokom svog života, galaksije može proći kroz nivoe oreola različitih veličina, od masa koje su tipične za našu glaksiju, Mlečni Put  pa u rasponu  oreole hiljada puta veće mase.

„Kako galaksije „propadaju“ kroz veće oreole, tako  pregrejana intergalaktički plazma između njih dovodi do naglog opadanja pritiska gasa. „Možete zamisliti da nekom džinovskom kosmičkom metlom briše gas iz galaksije.“
Odsustvo gasa znači da, galaksije ne mogu da formiraju nove zvezde, dok postojeće polako odumiru.

Braun dalje opisuje: „To diktira život galaksije, jer postojeći zvezde će se ohladi i ostariti.  Ako uklonite gorivo za formiranje novih zvezda onda efikasno ubijete galaksiju i pretvoriti je u oblik mrtvog predmeta.“

Glavni proces koji dovodi do nestanka gasa zove se davljenje, ali Braun je ukazao na ključne razlike između toga i novog fenomena naglog ostanka galaksije bez gasa, tačnije pritiska.

Objasnio je: „davljenja se javlja kada galaksije gas konzumira  brže nego što se dopunjuje, tako da je galaksija „gladuje“ do smrti. Za razliku od opadanja pritiska to je spor proces. Gubitak pritiska okrene stvari u trenutku naopačke, iako taj trenutak može trajati i desetak miliona godina u astronomiji je to brz proces.

Kautor studije objavljene u mesečniku Kraljevskog Astronomskog Društva, dr Barbara Catinella izjavila je da tim koji proučava ovaj fenomen koristi kombinacju najmoćnijih telekopa i radio prijemnika kako bi utvrdio šta dovodi do naglog gubitka pritiska gasa i šta ubija galaksije. Na pitanje preti li našoj galaksiji slični scenario naučnici nisu imali odgovor.