Matične ćelije žive i posle smrti
Čak i kada se proglasi nečija smrt, život se nastavlja u njegovom telu, ukazuje iznenađujuća nova naučna studija.
Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) pretvara u instrukcije za nastanak proteina ili neke druge molekule, prenosi „Live Science“.
Ovaj proces se u nekim slučajevima nakon smrti zapravo pojačava, pokazuje novo istraživanje u kojem su se naučnici bavili praćenjem postmortem aktivnosti ćelija.
– Nisu sve ćelije mrtve kada organizam umre. Različite ćelije imaju različit životni vek i različitu otpornost na ekstremni stres – kaže Piter Nobl sa Univerziteta u Vašingtonu i jedan od autora istraživanja.
Zapravo, neke ćelije se izgleda bore za život i nakon smrti organzma.
– Verovatno neke ćelije ostaju žive i pokušavaju da se poprave, naročito matične ćelije – kaže Nobl.
Međunarodni tim naučnika, predvođenih Aleksom Požitkovim, proučavao je miševe i ribe zebrice i veruje da se taj fenomen odigrava u svim životinjama pa i u ljudima.
Transkripcija gena – prvi korak u ekspresiji gena, gde segment DNK se kopira u RNK (ribonukleinsku kiselinu) – povezana sa stresom, imunitetom, zapaljenjima, rakom i drugim faktorima, pojačava se posle smrti. I to može da se desi nekoliko sati, pa i dana nakon što je individua proglašena mrtvom.
Zanimljivo je to da se i transkripcija gena povezana sa razvojem embriona takođe pojačava. To je kao da se delovi tela vraćaju kroz vreme i prikazuju karakteristike vrlo ranog razvoja.
Naučni tim je prošle godine već nagovestio da je sproveo neke od ovih eksperimenata, a detaljno istraživanje je objavljeno u magazinu „Open Biology“.
Dok se nakon smrti transkripcija nekih gena smanjuje i prestaje, kod nekih se pojačava. Naučnici tek treba da utvrde tačno u kojoj meri se to dešava, ali smatraju da ovaj proces nije slučajan.
– Smrt je proces koji zavisi od vremena. Mi smo uokvirili našu diskusiju o smrti u odnosu na „post-mortem vreme“, jer sa jedne strane, nismo imali razloga da sumnjamo da će minutima nakon što umre životinja, transkripcija gena naglo prestati. S druge strane znamo da će se za nekoliko sati do nekoliko dana, telo životinje razgraditi prirodnim procesima i transkripcija gena će se završiti – kaže Nobl.
Autori su ovaj period vremena između „smrti i početka raspadanja“ nazvali ‘Sumrak smrti“, kada dolazi do ekspresije gena, ali nisu sve ćelije još uvek mrtve.
Godinama su istraživači primećivali da ljudi kojima je presađen neki organ, poput jetre, često bivaju izloženi većem riziku da dobiju kancer, nakon presađivanja.
Autori istraživanja kažu da to ukazuje na vezu između transkripcije gena u „sumraku smrti“ i povećanja rizika od kancera.
Zbog toga Nobl kaže da bi trebalo skenirati organe pre presađivanja kako bi se utvrdilo da li je kod njih došlo do povećanja transkripcije gena.
S druge strane profesor Ashim Malotra rekao je da je bilo očekivano da se odmah nakon smrti dešava taj proces, ali je bio iznenađen što se taj proces dešava u periodu između 2 i 48 sati nakon smrti, a možda i duže.
Istraživanje će omogućiti naučnicima da bolje razumeju sam proces smrti.
Malotra se nada da će eksperimenti koje su izveli Nobl, Požitkov i njihov tim dovesti do novih eksperimenata jer ostaju mnoga neodgovorena pitanja.
On je čak postavio i pitanje da li ovaj proces može dovesti do toga da se „smrt odloži“ ukoliko molekularni procesi mogu dalje da se ispituju i naučnici otkriju način da „zaustave gašenje“ ćelija.