Kletve: Opasne reči čije dejstvo traje šest generacija

Tradicija kletvi kod Srba postoji od pamtiveka, a osnovni podsticaj za nastanak kletve je proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, pa predpostavljamo da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči, ali se zadržala do danas.

Reči “dabogda” su mnogo strašnije nego što se misli, jer to nije skraćenica od “dao ti Bog”, već , već je to prizivanje Daboga ili Dažboga, nekada vrhovnog slovenskog božanstva, koje je nakon pojave hrišćanstva degradirano u đavola.

Kletva cara Lazara spada među najstarije srpske kletve. Mnogi veruju da još uvek nismo “sknuli” prokletstvo koje nam je bačeno pre skoro sedam vekova, mada se veruje da dejstvo kletve može da potraje do sedmog koljena, kada prestaje.

Brojni su oni koji veruju da je kletva izgovorena uoči Vidovdana obeležila kretanje i sudbinu srpskog naroda.

Kao primer često se navodi da je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Fredinanda upravo na ovaj dan, a kao primer iz moderne istorije navodi se izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.

Kletva cara Lazara uoči Kosovskog boja

“Ko je Srbin i srpskoga roda
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš’o na boj na Kosovo
ne imao od roda poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo
rujno vino, ni pšenica bela,
Rđom kapo dok mu je kolena!”

Kletva funkcioniše u okviru ruralne i ratničke kulture – ne samo da urod propada, nego se njime okorištavaju neprijatelji. U savremenoj urbanoj kulturi teško da bi ovako nešto funkcionisalo. Zato se i postepeno gube tradicionalne kletve tipa: „Ubio te grom!“, što je, inače, jedna od češćih i ozbiljnijih kletvi u mnogim australijskim aboridžinskim jezicima (gde je verovatnoća takvog događanja znatno viša nego u našim urbanim sredinama).

Narod veruje da je kumova kletva posebno teška, jer on predstavlja moćnog posrednika između živih i mrtvih. Najgore kletve su one koje “baci” roditelj, a u narodu se kao posebno opasne računaju devojačke kletve. Najstrašnija kletva naših predaka je bila zaklinjanje majčinim mlekom, o koju se nije smelo oglušiti.

– Bacanjem kletve se prizivaju zli duhovi koji svojim delovanjem uništavaju život čoveka. Da bi imala efekta, kletva mora da se izrekne sa velikim emotivnim nabojem, odnosno mržnjom i željom da se neka osoba uništi.

– Dejstvo prokletstva može da traje celog života, a u nekim slučajevima prenosi se i na potomstvo Može poremetiti nečiji život, a da pritom osoba nema pojma da je pod uticajem zle sile. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, shvatio sam da su najjače kletve bačene zbog ljubavi koja je ekstremno snažna emocija, zato treba biti oprezan naročito prilikom prekida veza – kaže Predrag Petković, astrolog i ezoteričar.

Evo nekih od najzanimljivijih i najtežih naših kletvi:

– Bog te ubio!
– Majka te Božja ubila!
– Sveti Ilija te u perčin pogodio!
– Grom te spalio dabogda!
– Đavo te odneo!
– Idi dođavola!
– Zmija ti oči popila!
– Vrag ti oči iskopao!
– Oćoravio!
– Zanemeo dabogda!
– Crko majci dabogda!
– Proklet bio!
– Ruke ti se osušile!
– Srce ti se skamenilo!
– Rđa te pritisla!
– Ne pomakao se!
– Trag ti se zatro!
– Živa te rana izela!
– Otišao, pa se ne vratio!
– Jezik pregrizo!
– Sunce te ne ogrejalo!
– Ubile te moje suze!
– Nit ženio, nit udavao!
– Usta ti se za vrat okrenula!

 

Naš narod je sklon i šali, pa su daleko poznati i naši šaljivi blagoslovi:

– Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sam trčao oko kuće i lajao!

– Dabogda bio crn ko lonac, tanak ko konac, kroz čibuk prošao, u luli noge prekrstio!

– U kojim se opancima sastali, u tim se i rastali (najčešće se kaže onim koji se sastave, a za koje se veruje da neće dugo ostati zajedno).

 

Često se dešava, da kletve budu „porodične“ i da se celoj porodici u istom vremenskom periodu dešavaju iste stvari – npr. da ni jedna žena iz porodice ne rađa mušku decu, ili da se neko “porkletstvo” ponavlja generacijama.

Zanimljiv je i oblik naših kletvi. Bez obzira na to da li dodajemo „dabogda“ (neki misle da uz značenje „da Bog da“ imamo i prizivanje Daboga ili Dažboga, vrhovnog slovenskog božanstva, koje je u hrišćanstvu degradirano u đavola), kao u „Dabogda crko!“ ili ne, kao u „Ubio te grom!“ optativni (željni) oblik glagola sličan je prošlom vremenu – kletva kao da se već desila ako je izgovorimo.

Reči su, naravno, samo jedan od mogućih načina proklinjanja. Kod Bošnjaka postoji tradicija bacanja sihira, osoba je onda opsihirena, pa joj se dešavaju nesreće. Poznat je i slučaj kada su australijski Aboridžini 2004. prokleli tadašnjeg premijera Džona Hauarda usmeravajući kengurovu kost prema njemu (kletva baš i nije bila efikasna, rečeni je ostao premijer do 2007. godine).