Istine i zablude o C vitaminu

U jednom od svojih najnovijih članaka, magazin „Popular Science“ objašnjava kako je jedan genije stvorio mit koji je opstao do današnjih dana.

Lajnus Poling, dobitnik dve Nobelove nagrade, doprineo je otkrivanju prirode brojnih hemijskih veza, prepoznao anemiju srpastih ćelija kao molekularnu bolest, uneo revoluciju u naše poimanje evolucije primata, razjasnio neke od najčešćih proteinskih struktura i naširoko je poznat kao „otac molekularne biologije“.
Ipak, ovaj naučnik doprineo je i širenju jedne od najvećih zabluda svih vremena – tvrdnje da vitamin C sprečava prehladu.
Poling je za lekovita svojstva vitamina C prvi put čuo od muškarca sumnjive ekspertize po imenu doktor Stoun, koji je u to vreme tvrdio da doza od 3.000 miligrama može da izleči gotovo bilo koju bolest.
Dva naučnika su čak sprovela nekvalitetno kliničko istraživanje koje je navodno dokazalo njihove tvrdnje, a koje je prema navodima drugih naučnika imalo brojne nedostatke. Glavni argument bio je da su učesnici istraživanja, koji su redovno uzimali vitamin C, bili još na početku zdraviji od prosečnih pojedinaca, što znači da su dobijeni rezultati neminovno bili bolji.
Ipak, to nije podstaklo Polinga da promeni svoje mišljenje. Kada je 1970. godine objavio knjigu “Vitamin C and the Common Cold”, američka javnost je ‘poludela’ za novim štivom, pretežno iz razloga što ju je objavio genije kojem su uručene čak dve Nobelove nagrade. Narod je imao puno poverenje u Polinga.
Naučnik je tvrdio da visoke doze vitamina C leče sve od srčanih bolesti, preko lepre, do raka, a javnost je poverovala u to iako su sve renomirane medicinske organizacije u to vreme proglasile njegove tvrdnje neosnovanim. (Ironično je što je Poling umro od raka prostate 1994, nekoliko godina nakon što je njegova supruga umrla od raka želuca.)
Vitamin C, dakle, ne sprečava pojavu prehlade, i svakako ne sprečava nastanak raka, piše „Popular Science“. Rezultati pojedinih studija pokazali su da redovno konzumiranje ovog vitamina može da skrati trajanje prehlade, ali da to dejstvo izostaje ukoliko počne da se uzima nakon što prehlada počne.
Moguće je da vitamin C pospešuje dejstvo pojedinih terapija protiv kancera, ali su istraživanja pokazala da isto tako može i da inhibira dejsvo drugih terapija.
Iako su pojedina istraživanja pokazala da izuzetno visoke doze Vitamina C ubijaju ćelije raka, to važi samo u slučaju kada se daje intravenoznim putem.
Vitamin C takođe ne smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, bolesti jetre, katarakte, upale pluća, pojave astme ili tetanusa.
Suplementi takođe najverovatnije neće imati nikakvo dejstvo na vaše zdravlje jer se svaki višak ovog vitamina izlučuje iz organizma kroz mokraću.
Postoje šanse, međutim, da usled preterane konzumacije dobijete dijareju, neki gastrointestinalni poremećaj ili povišen nivo gvožđa u krvi.
Svakodnevno uzimanje suplemenata vitamina C vam najverovatnije neće naškoditi, ali stručnjaci navode da vam isto tako to nije ni potrebno jer su velike šanse da već unosite optimalnu dozu. Namirnice bogate vitaminom C su pomorandže, limun, paprike, čili papričice, paprike, karfiol, kupus, brokoli, kivi, crni i beli luk, jabuke, kruške, šljive, breskve, šargarepa, peršun i brojne druge.
Naravno, ukoliko patite od nedostatka ovog vitamina, obavezno bi trebalo da uzimate suplemente – skorbut nije šala. Ova bolest u poslednje vreme najčešće se javlja u zemljama visokog standarda, čiji se stanovnici gotovo isključivo hrane brzom hranom.