Eterična – esencijalna ulja

Eterična (etarska) ulja, ili kako se drugačije nazivaju esencijalna, jesu proizvodi posebnih biljnih ćelija ili se stvaraju u međućelijskim prostorima, veoma jakog mirisa i na papiru ostavljaju mrlje koje brzo isparavaju.

Predstavljaju smešu različitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i različitih i mnogobrojnih masnih kiselina. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve klase: terpeni (monoterpeni) i seskviterpeni. U biljkama se najčešće nalaze u slobodnom obliku, ali mogu biti prisutna i u formi glikozida.

Obrazuju se u svim delovima biljke, ali u njima nisu raspoređena ravnomerno već su u najvećoj količini prisutna u listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupnjeni su u jako malim količinama, svega oko 1% od ukupne težine biljke pa je tako za dobijanje npr. 1 g etarskog ulja potrebno utrošiti oko 4 kg kruničnih listića ruže.

Primenjuju se u medicini, proizvodnji finih sapuna, prehrambenoj industriji, a koriste se i u kozmetici, za dobijanje parfema i drugih kozmetičkih preparata.

Biljke koje sadrže eterična ulja nazivaju se aromatične biljke. Mnoge od njih se koriste kao lekovite (žalfija, nana) ili kao začinske biljke (origano, čubar).

Aromatične biljke su biljke koje sadrže etarsko ulje, smešu mirišljavih, lako isparljivih jedinjenja, od kojih preovlađuju terpeni.

Etarsko ulje u biljkama nastaje i sakuplja se u posebnim sekretornim strukturama koje mogu biti na površini (sekretorne trihome) ili u unutrašnjosti (sekretorne ćelije, šupljine i kanali) biljaka.

Postoji više hiljada vrsta aromatičnih biljaka, koje pripadaju porodicama Pinaceae, Rutaceae, Apiaceae, Lamiaceae, Asteraceae i drugim. Biljke sa etarskim uljima koriste se kao začini, u medicini, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

U skorije vreme obnavljanjem drevnih mudrosti esencijalna ulja se koriste za opšte popravljanje stanja i raspoloženja, u skladu sa holističkim pogledom na svet.

Poslednjih godina se može primetiti trend povećane upotrebe prirodnih esencijalnih ulja (od kojih mnoga imaju antimikrobna, antifungalna i konzervantna svojstva) kao zamena za sintetičke konzervanse za koje se vezuju mnogi štetni efekti.

Konzervantna snaga esencijalnih ulja dolazi od prirodnih sastojaka kao što su terpeni, karotenoidi, kumarini itd. koji su deo imunog sistema biljaka.

Jedan od primera je esencijalno ulje eukaliptusa, koje ima jaku antibakterijsku aktivnost, kako protiv gram pozitivnih mikroorganizama kao što je Escherichia Coli, tako i protiv gram negativnih bakterija, kao što je Staphilococcus aureus.

Još jedan primer je lavandino ulje, koje deluje protiv mikroorganizama kao što su Candida albicans, Staphylococcus aureus i Escherichia Coli.

Osnovnu primenu eteričnih ulja vidimo danas u aromaterapiji. Međutim, kako svakoga dana imamo sve više naučnih istraživanja na eteričnim uljima, sve je češća njihova oralna terapijska primena. Eterična ulja su skup lako isparivih, biološki aktivnih hemijskih spojeva. Dobijaju se iz biljnih sirovina, a koriste se različiti delovi biljaka: korenje, kora, lišće, cvetovi, plodovi, semenje, a često i cela biljka. Iz biljnog materijala se eterična ulja mogu izolovati raznim metodama, ali stručnjaci smatraju da se samo metodama hladnog ceđenja i destilacije mogu dobiti eterična ulja čiji kvalitet i čistoća odgovaraju terapijskoj nameni. Budući da terapijska svojstva eteričnih ulja zavise od njihovog hemijskog sastava, posledica toga je vrlo širok spektar delovanja. Danas su za mnoga ulja naučno potvrđene tradicionalna saznanja o mogućnostima njihove terapijske primene. Sva ulja su u manjoj ili većoj meri antiseptična, a u zavisnosti od sastava, mogu imati i sledeća svojstva: analgetičko, antibakterijsko, fungicidno, viricidno, spazmolitično, diuretično, karminativno, mukolitično, ekspektorirajuće, sedativno, koleretično, tonizirajuće.

Eterična ulja svoj učinak na ljudski organizam ostvaruju na 2 načina. Prvi je preko čula mirisa a drugi preko krvotoka.

Čulo mirisa je evolucijski najstarije čulo. Ljudsko čulo mirisa je 10000 puta osetljivije od čula ukusa. Nervne ćelije (receptori) prisutne u nosnoj šupljini, šalju svoje signale u evolucijski najstariji deo mozga. Taj deo mozga odgovoran je za osećaje, pamćenje, intuiciju, nagone i odgovor na stres. On takođe upravlja svim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem. Stoga je sasvim razumljivo kako mirisi mogu podstaći emocije i uticati na raspoloženje. Praćenjem EEG-a (elektroencefalograma) osoba izlaganih različitim eteričnim uljima, ustanovljeno je da ti mirisi mogu podstaći stvaranje različitih vrsta moždanih talasa.

Drugi način delovanja je preko krvotoka. Putem krvi molekuli eteričnih ulja mogu dopreti do svih delova tela i ispoljiti svoj učinak u tkivima i organima gde je to potrebno. Međutim, da bi došle u krvotok, komponente eteričnih ulja se moraju najpre apsorbovati. To se postiže na tri načina: putem kože, udisanjem (apsorpcija iz plućnih alveola) ili apsorpcijom iz creva kod eteričnih ulja koja se mogu oralno koristiti.

Kako eterična ulja nisu lekovi kod kojih je precizno definisano doziranje i način upotrebe, potrebno je oprezno koristiti ih. Saveti vezani za primenu eteričnih ulja potiču od primene u tradicionalnoj medicine, iskustava drugih ljudi, zvanične literature.

Postoje 2 glavne škole aromaterapije – anglosaksonska i francuska.

Anglosaksonski pravac ograničava upotrebu na dermalnu i inhalatornu. Prema anglosaksonskoj školi, eterična ulja uglavnom se koriste za masažu, opuštanje i podizanje raspoloženja.

Francuska škola aromaterapije karakteristična je zbog većih doza eteričnih ulja, kao i po oralnoj, rektalnoj i vaginalnoj primeni, pored dermalne i inkalatorne.

Eterična ulja se koriste smislenije, konkretnije a svako ulje ima veoma jasan popis indikacija i bolesti u kojima se koriste.