Egipatski kalendar

Prvi kalendari, zasnovani prema kretanju Sunca, pojavili su se u drevnom Egiptu. Svake godine, na kraju maja – početkom juna, posle obilatih kiša, koje su padale u planinama Afrike i podizale nivo vode u jezerima, vode Nila postepeno su rasle, prelivajući se preko obala i plaveći svu dolinu oko reke u trajanju od nekoliko meseci. Do oktobra meseca dolina reke ostajala je prekrivena blagodatnim muljem, koji je ostajao posle izlivanja i đubrio tle. Poplave Nila pretvarale su Egipat od suve pustinje u cvetnu zemlju, o čemu je pisao još antički istoričar Herodot: „Egipat – to je dar Nila“.

Preko mnogovekovnih astronomskih posmatranja, egipatski žreci su ustanovili, da tri prirodne pojave nastaju praktično istovremeno: letnji solsticij, početak izlivanja Nila i prvi jutarnji izlazak svetle zvezde Sotis (Grci su je zvali Sirijus). Određujući početak godine sa izlaskom zvezde Sirijus i podudaranja sa tim letnjeg solsticija, moguće je bilo odrediti vreme nastupanja razlivanja Nila. To je omogućavalo egipatskim žrecima da izračunaju dužinu astronomske godine, prvobitno određujući u njoj 360 dana.

Egipatska godina je imala 12 meseci, a svaki mesec po 30 dana. Godina se delila na tri sezone uključujući u sebe po 4 meseca obrađivanja zemlje: „Vreme prolećne poplave“ – od sredine juna do sredine novembra, „Vreme klijanja“ – od sredine novembra do sredine marta i „Vreme sušenja – od sredine marta do sredine juna.

Meseci egipatskog kalendara bili su posvećeni raznim bogovima i praznicima. Tako je prvi mesec bio posvećen bogu Totu – bogu Meseca i mudrosti, gospodaru vremena. Mesec su delili na tri dekade, po 10 dana u svakoj, ili šest petodnevnih nedelja, koje su Grci nazivali „pentadama“.

Zajedno sa zvaničnim, građanskim kalendarom u Egiptu, koristio se i narodni, lunarni kalendar. U njemu su se smenjivali meseci od 29 i 30 dana. Nova godina po tom kalendaru uvek se podudarala sa početkom izlivanja Nila. Interesantno je da sama reč „godina“ u egipatskom jeziku nije imala neko astronomsko značenje, prevodi se kao „rađanje“, sa kojim počinje svaka godina.

Vremenom su egipatski astronomi odredili trajanje godine, ustanovivši u njoj ne 360, već 365 dana.

U egipatskoj mitologiji to usavršavanje kalendara dobilo je svoje poetsko značenje. U početku stvaranja sveta zajedno i sjedinjeni bili su bog zemlje Heb i boginja neba Nut. U to vreme u solarnoj godini bilo je isto toliko dana koliko i u lunarnoj – 360.