CIA decenijama organizuje atentate na lidere širom sveta
Pokušaji ubistva kubanskog predsednika Fidela Kastra – počev od snajpera do zavera koje mogu da se mere sa najmaštovijim špijunskim filmovima (esplodirajuće cigare i otrovano ronilačko odelo) – spadaju među najozloglašenije operacije CIA za ubistvo svetskih lidera.
Iako su pokušaji američke obaveštajne agencije u Kastrovom slučaju bili bezuspešni, činjenica je da je CIA posle 1945. uspešno uklonila ili ubila niz lidera širom sveta – bilo neposredno, bilo koristeći pristalice iz redova lokalne vojske, lokalne plaćene ubice i disidente, pri čemu je ovo drugo češće bio slučaj.
Nova meta – Kim Džong Un?
Ministarstvo za državnu bezbednosti Severne Koreje tvrdi da CIA i dalje primenjuje stare metode. U saopštenju objavljenom u petak ministarstvo je optužilo CIA i južnokorejske obaveštajne službe da stoje iza navodnog pokušaja ubistva lidera zemlje Kim Džon Una.
Pokušaj navodno obuhvata „primenu biohemijskih supstanci, uključujući i radiaktivnu supstancu i otrovnu nanosupstancu“, a prednost takvog napada je u tome „što ne zahteva približavanje meti napada, jer smrtne posledice nastupaju posle šest ili 12 meseci“. Za napad je navodno direktno odgovoran Severnokorejac koji radi za strane obaveštajne službe.
Pre Kima – Gadafi, Sadam Husein, Milošević…
Iako takve tvrdnje ne mogu da se odbace kao potpuno besmislene – imajući u vidu dug spisak umešanosti SAD u pučevima i ubistvima širom sveta – agencija je morala da ograniči ovakva ubistva nakon što je istraga američkog Senata 1970-tih godina obelodanila razmere takvih operacija, navodi „Gardijan“.
Nakon istrage, tadašnji predsednik Džerald Ford potpisao je 1976. dekret u kome se kaže: „Nijedan funkcioner vlade SAD neće učestvovati, niti biti deo zavere za političko ubistvo“.
Uprkos tome, SAD nikada potpuno nisu napustile ovu strategiju i samo su promenile terminologiju: umesto o atentatima, sada je reč o ciljanom ubijanju, a umesto o vazdušnom napadu na predsednika, o napadu dronom na „terorističkog lidera“. Među svetskim vođama koji su bili žrtve pokušaja ubistva iz vazduha bili su libijski lider Muamer Gadafi 1986, srpski predsednik Slobodan Milošević 1999. i irački predsednik Sadam Husein 2003.
Godine 1960. CIA je poslala naučnika da smrtonosnim virusom ubije kongoanskog prvog premijera Patrisa Lumumbu, za koga je Amerika procenila da je previše blizak Rusiji. Budući da je on iste godine smenjen drugim sredstvima, takav pokušaj postao izlišan.
Godine 1973, CIA je učestvovala u organizovanju svrgavanja čileanskog predsednika Salvadaroa Aljendea, koji je za Ameriku bio previše levo orijentisan: preminuo je dan nakon puča.
Navodna zavera u Severnoj Koreji podseća na ubistvo ruskog disidenta Aleksandra Litvinjenka 2006. Britanska istraga je okončana nakon što je zaključeno da ga je ubila ruska obaveštajna agencija polonijumom u čaju.
„Da je preživljavanje atentata olimpijska disciplina…“
SAD je razvila sofisticiranije metode od ove, naročito u oblasti elektronskog i sajber ratovanja. Dokument koji je Vikiliks objavio ranije ove godine, otkriva da je CIA u oktobru 2014. pokušala da hakuje automobilske kontrolne sisteme, što bi agentima omogućilo izazivanje saobraćajnih nesreća.
Nedavno neuspeli raketni testovi Severne Koreje – kao i veliki promašaji u iranskom nuklearnom programu – pripisuju se direktnom ili indirektnom ubacivanju virusa u njihove računarske sisteme.
SAD je priznala osam pokušaja atentata na Kastra, mada je on tvrdio da ih je bilo mnogo više i da se mere stotinama:
– Da je preživljavanje atentata olimpijska disciplina, ja bih osvojio zlatnu medalju – rekao je jednom prilikom.