Bil Gejts ubija mikročipovima
Bil Gejts kao mlad čovek, delovao je kao sasvim normalan i prosečan Amerikanac koji je do bogatstva došao prodavajući hardver i softver, postavši svetska ikona i živi primer Američkog sna. Međutim, sad kako je stariji, uortačio se sa svetskom „elitom“ u pokušaju da smanji broj stanovištva, a pritom i zaradi!
On je postao jedan od najzloglasnijih aktivista depopulacije, pričajući o genocidnim vakcinama, sprovodeći vakcinacione kampanje koje su obogaljile ili ubile brojne ljude u državama trećeg sveta, stvarajući GMO komarce koji će nositi i prenositi smrtonosne viruse i konstantno dolazeći do novih ideja za ostvarivanje svojih bolesnih planova.Naravno, svi shvatate da govorimo o Bilu Gejtsu, čoveku koji je nedavno pomerio granice agende kontrole stanovništva najavivši razvoj daljinski kontrolisanog kontraceptivnog čipa, koji može da se ugradi ispod kože i traje i do 16 godina.
Bombardovanje hormonima
Nakon što se mikročip ugradi, on počinje da ispušta u organizam dnevnu dozu levonorgestrala, hormona koji se koristi za prevenciju trudnoće. Prema rečima Gejtsove fondacije, žena bežičnim putem može da odabere kada će deaktivirati ili ponovo aktivirati čip, ali ako uzmemo u obzir mračnu prošlost Bila Gejtsa kada je depopulacija u pitanju, definitivno im nije za verovati. Bil Gejts je objasnio da porast količine CO2 uzrokuje veliki broj ljudi koji su živi i koji ga izbacuju, udišući vazduh:
Na svetu danas ima oko 6,8 milijardi ljudi… ako bismo delovali putem novih vakcina i zdravstva, mogli bismo smanjiti taj broj za recimo 10 ili 15 odsto.
Strava i užas
Možda daljinska kontracepcija na prvu loptu deluje fensi i kul, ali sve dok ne shvatite da mikročip može lako da se ugradi milionima ljudi bez njihovog znanja i pristanka i iskoristi kao alat za kontrolu stanovništva. Nije da se to već nije dogodilo ranije. Pre nekoliko godina su na Filipinima silom ugrađivali RFID mikročipove u ko zna koliki broj ljudi.
MIT je naveo da će implant biti programiran tako da niko ne može da ga hakuje. Veličina čipa je 20mm x 20mm x 7mm, a rezervoari hormona će biti skladišteni na mikročipu od 1,5 cm unutar uređaja. Mikročip za kontrolu rađanja će sadržati zalihe hormona za bar dve decenije, otpuštajući oko 30 mikrograma dnevno, navode sa MIT.
Kako je počelo?
Ideja se pojavila kada je Bil Gejts posetio Institut za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) pre dve godine, upitavši profesora Roberta Langera da li postoji neki način za daljinsko upravljanje kontrolom rađanja. To bi pomoglo ženama u smislu da ne bi morale da posećuju kliniku kako bi ugradile ili vadile kontraceptivne implante.
Langer je povezao Gejtsovu fondaciju sa MicroCHIPS, firmom u Masačusetstu koja je licencirana za upotrebu tehnologije mikročipova sa kontrolisanim otpuštanjem. Od tada partnerstvo razvija tehnologiju koja će se najverovatnije pojaviti 2018. godine. Obzirom da su mikročipovi tajno unošeni u neke ljude u prošlosti, moguće je da će se i ova vrsta čipova unositi bez znanja domaćina. Takođe, ako ovi mikročipovi mogu da skladište hormone skoro dve decenije, nije li logično da mogu da posluže i u druge svrhe?