Betz sfera-naučna misterija

Takozvana “vanzemaljska sfera“ je otkrivena 1974. godine. Nakon nekoliko testova, stručnjaci su zaključili da je ovaj predmet bio magnetna sfera osetljiva na magnetna polja, brojne emisije zvuka i mehaničke stimulacije.

Sfera je bila u stanju da izdrži pritisak od 8.500 kilograma po kvadratnom centrimetru, što je dovelo da zaključka da je sastavljena od nerđajućeg čelika, posebno magnetne obojene legure #431.

Da li ste čuli za Betz sferu? To je samo jedan od mnogih predmeta koji su otkriveni na Zemlji, a koji potpuno prkose objašnjenju i razumu.

Mnogo puta je istorija pokazala da su naši preci bili mnogo napredniji nego što im mi to priznajemo. Međutim, u mnogim različitim prilikama smo ostajali zbunjeni misterijom i intrigama ovih zbunjujućih i često čudnih otkrića, od kojih većina ne može biti objašnjena modernom naukom.

Među brojnim neobičnim objektima otkrivenim na Zemlji je tzv. Betz sfera. Pronađena 1974. godine, ova čudna metalna sfera je postala centar pažnje u SAD.

Betz sfera nikada nije u potpunosti objašnjena od strane stručnjaka, iako je predloženo bezbroj teorija. Među brojnim teorijama, postoje i one koje sugerišu – s obzirom na neobične karakteristike objekta – da to može biti vanzemaljski objekat.

Sfera je otkrivena 1974. godine, kada je Teri Metju Betz (zato je Betz sfera), student medicine, pronašao ovaj predmet nakon što je veliki požar uništio veliku površinu obližnje šume u blizini njegove kuće u Džeksonvilu.

Ovaj predmet, sa oko 20 cm u prečniku, je bio u savršenom stanju i imao je misteriozni trougao nacrtan na svojoj površini.

Porodica Betz je zaključila da su to verovatno ostaci satelita ili vojne opreme, međutim, nije postojao krater uzrokovan uticajem ili bilo koji drugi znak oštećenja na okolinu. Samo ogroman požar.

Zatim su počele da se dešavaju čudne stvari. Prema izveštajima ove porodice, činilo se da metalna sfera reaguje na određene muzičke note. Čudno, zar ne?

Ima još.

Porodica Betz je prijavila čudno ponašanje njihovog porodičnog psa. Može biti da je do takvog ponašanja došlo zbog visoke frekvencije talasa koji potiču iz objekta, a koji su van dometa sluha ljudi.

Kao da sve to nije bilo dovoljno čudno, porodica je prijavila da kad bi ova kugla bila postavljena na pod i gurnuta, ona bi sama promenila pravac i vratila se na početnu tačku.

Jacksonville Journal je poslao fotografa, Lua Egnera. Gospođa Betz mu je rekla da stavi sferu na pod:

“Kotrljala se i stala. Pa šta? Ona je rekla, “Sačekaj trenutak.“ Zatim se sama okrenula i otkotrljala na oko metar udesno. Zaustavila se. Zatim se ponovo okrenula i otkotrljala se ulevo na oko 2 metra, napravila veliki luk i vratila se nazad do mojih stopala.“

Osim toga, mogao se čuti čudan zvuk koji je dolazio iz sfere. Sve ove izjave su potvrđene od strane novinara iz Tampa Bay Times-a.

Međutim, mediji nisu bili jedini zainteresovani za sferu.

Američka mornarica, kao i NASA, su takođe pokazale interesovanje kada je sfera pronađena, a iako je porodica u početku odbijala da da sferu Mornarici ili NASA-i, na kraju kuglu dostavili Mornarici zbog mnogih neobjašnjivih fenomena oko sfere.

Kris Berninger, potparol američke mornarice, je nakon prijema sfere rekao: “Naši prvi rendgenski pregledi nas nigde nisu doveli. Koristićemo snažniju mašinu na njoj i takođe sprovesti spektografski test da utvrdimo od kog je metala napravljena… Sigurno je da postoji nešto čudno u vezi nje.“

Što su više testova izvodili, ljudi su ostajali sve zbunjeniji.

Dalji testovi su otkrili da je sfera bila u stanju da izdrži pritisak od 8.500 kilograma po kvadratnom centrimetru, što je dovelo da zaključka da je sastavljena od nerđajućeg čelika, posebno magnetne obojene legure #431.

Nerđajući čelik 431 je obradivi i funkcionalni čelik sa dodatkom nikla. Zanimljivo, ova legura pokazuje poboljšanu otpornost na koroziju i čvrstinu kao ojačani nerđajući čelik.

Dr Džejms Albert Harder – profesor emeritus na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, je pokazao interesovanje za ovu misterioznu sferu.
“Dr Harder je tvrdio, na osnovu njegovih rendgenskih studija, da su dve unutrašnje sfere napravljene od elemenata daleko težih od bilo čega poznatog u nauci. Dok najteži element ikada proizveden u bilo kom atomskom reaktoru ovde na Zemlji ima atomski broj 105, a najteži element koji se javlja u prirodi na Zemlji je uranijum, sa atomskim brojem 92, Harder navodi da je utvrđeno da Betz sfera ima atomski broj veći od 140. Ako bi neko počeo da buši sferu, tvrdio je, “možda bi mase postale kritične“ i eksplodirala bi kao atomska bomba.“

Pored brojnih testova, takozvanu “loptu iz svemira“ je takođe pregledao i dr Karl Viliston sa Omega Minus One, institucije koja se u to vreme nalazila u državi Luizijani.

Tokom šest sati testiranja, dr Viliston je utvrdio da sfera sadrži tri magnetna pola a možda i četvrti.

Dr Karl Viliston je rekao da snaga magnetnog dela varira gore i dole. 1974. godine ovaj fenomen nije bio deo nama poznate fizike. Isto važi i za višestruke polove.

Rendgen testovi su otkrili još misterija. Kao da je Betz sfera bila ruska lutka babuška, samo iz svemira. Jedna misterija je bila skrivena u drugoj, a druga misterija skrivena u još jednoj.

Rendgen je otkrio 3 slična sferoidna oblika unutar lopte. Zanimljivo, ova tri oblika su imali “oreol“ oko njih, kao da su okruženi materijalom sa drugačijom gustinom. Metal je bio sličan nerđajućem čeliku, ali je imao neki nepoznati sadržaj koji ga je činio malo drugačijim.

Zbunjeni njenim sastavom i karakteristikama, eksperti su zaključili da je ova neobična “lopta“ bila magnetna sfera osetljiva na magnetna polja, brojne emisije zvuka i mehaničke stimulacije. Bila je i pasivna i aktivna. Ako je to bila vanzemaljska sonda, možda je bila u oštećenom stanju.