Beli hleb bolji od integralnog?

Iako se veruje da je integralni hleb bolji od belog, studija objavljena u časopisu „Cell Metabolism“ pokazala je da to zapravo zavisi od bakterija u vašem stomaku.

„Jedan od razloga zbog kojih smo se fokusirali na hleb je taj što je reč o jednoj od namirnica koje se najviše konzumiraju širom sveta“, izjavio je autor studije Eren Elinav.
“Reč je o namirnici koja čini između 10 do 40 odsto našeg dnevnog unosa kalorija. Iako postoji mnogo mitova o dobrim i lošim stranama hleba, u naučnoj literaturi zaista ima vrlo malo dokaza“, dodaje on.
Osim Elivana, istraživači Medicinskog centra Sourasky u Tel Avivu proveli su dve nedelje hraneći 20 učesnika sa šest obroka dnevno od kojih je svaki sadržao hleb. U prvoj nedelji, deset učesnika istraživanja dobilo je tri obroka sa belim hlebom i tri obroka sa belim hlebom i maslacem.
Drugih deset ispitanika hranjeni su po istom principu, s tim što su umesto belog hleba dobijali integralni. Dve nedelje kasnije, nakon što im se stomak oporavio, zamenjene su im uloge. Nakon dve nedelje ovakve ishrane, istraživači su merili kojom brzinom raste nivo šećera u krvi ispitanika posle uzimanja određene hrane. Iako sve namirnice izazivaju određeno povećanje šećera u krvi, pojedine drastično utiču na skok glukoze. Tačnije, visok glikemijski indeks neke namirnice dovodi do povećanja insulinske rezistencije koja utiče na stvaranje dijabetesa tipa dva.
Osim što je problematičan kao bolest po sebi, dijabetes je povezan sa stvaranjem bolesti srca i moždanog udara. Pretpostavlja se da je beli hleb namirnica višeg glikemijskog indeksa u odnosu na integralni, ali Elivanov tim je pokazao da možda ipak nije tako.
Zapravo, ne postoji dobar i loš hleb sam po sebi. Dok je, recimo, za vas bolji integralni, to ne znači da će prijati i vašem prijatelju. Ispostavilo se da to zavisi od osobe i reakcije njegovog organizma, a ne od vrste hleba.
Elinav i njegov tim otkrili su da mogu predvideti koji tip hleba će najverovatnije izazvati skok insulina i to na osnovu mikrobioma iz creva ispitanika.
Iako je istraživanje još u povoju, zna se da mikrobi iz creva igraju važnu ulogu u varenju, regulaciji telesne težine, pa čak i našem raspoloženju.
U ranijoj studiji Elinav i njegov tim uspeli su da naprave algoritam, zahvaljujući kom su mogli da predvide kako osoba reaguje na hranu, odnosno, da li će uzimanjem neke namirnice doći do niskog ili visokog glikemčkog responsa.
Uzimajući uzorke mikrobioma učesnika u novoj studiji i uz pomoć algoritma, Elinav i kolege uspeli su da dokažu da se algoritam poklapa sa realnim stanjem, odnosno predvide ko će bolje reagovati na beli, nego na integralni hleb i obrnuto.
Ipak, studija je imala nedostatke. Za početak, broj ispitanika je bio mali. Takođe, Elinav je bio fokusiran samo na glikemički skok, a ne na ukupnu nutritivnu sliku, a studija ne uzima u obzir ni razlike između mikrobioma učesnika, kao ni mehanizme zbog kojih je do nje došlo. Ona samo prepoznaje da postoji neka razlika između mikroba u telu kom prija integralni hleb i tela kom više odgovara beli.
S druge strane, možda smo na pragu personalizovanog nutricionizma, koji bi mogao da izmeni sve što znamo o hrani.
„Mislim da je ovo novi pristup, nova paradigma u nutricionizmu, koja naglavačke okerće sve što smo znali o ishrani“, kaže Elinav.