Apoteke pune lažnih lekova

Apoteke pune lažnih ekova

Oko 10 odsto lekova u prometu na srpskom tržištu falsifikovano je, a opasnost ne predstavlja samo njihova nabavka preko interneta, već se takvi proizvodi, sporadično, mogu naći i u apotekama.

U Srbiji se najčešće mogu naći falsifikovani lekovi za potenciju – vijagra, kamagra, cijalis, zatim lekovi za dijabetes, krvni pritisak i za lečenje kancera.

Šef odseka za zaštitu intelektualne svojine MUP-a Mikailo Tijanić kaže da je policija ove godine uhapsila četvoro ljudi zaposlenih u firmi koja se regularno bavi prometom lekova i bili su registrovani u APR-u, a distribuirali su i falsifikovane lekove apotekama.

„Vi odlazite u apoteke verujući da u regularnim apotekama nećete naići na lek koji je falsifikovan i koji nije prošao sve procedure, a dešava se obrnuto“, rekao je Tijanić.

On je na tribini „Falsifikovani i krijumčareni lekovi – pretnja po zdravlje pacijenata“, rekao da Srbija ipak nije zemlja koja je preplavljena falsifikovanim lekovaima i da je u Srbiji u prometu 10 odsto falsifikovani lekovi, što je prosek za zemlje u regionu. U zemljama u razvoju, kako kaže, falsifikovani lekovi su u prometu 30 do 40 odsto.

Tijanić kaže da je neophodna bolja saradnja državnih organa MUP-a , ministarstva finansija- Uprave carine, Poreske uprave, ali i sanitarne i tržišne inspekcije.

Krivični zakon ne prepoznaje kao krivično delo samo falsifikovanje lekova, već je obuhvaćeno članom koji govori o falsifikovanju hrane i pića, te su i predviđene kazne male do tri godine zatvora.

„U krivičnom zakonu mora da se definiše falsifikovanje lekova kao posebno krivično delo“, rekao je Tijanić i dodao da je ove godine podneto 15 krivičnih prijava za falsifikovanje lekova.

Falsifikovani lekovi mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi, jer se proizvode u neodgovarajućim uslovima- podrumima, šupama, neodgovarajuće se skladište, te se ne zna kakvog su sastava i mogu biti opasni po život.

Vrlo često u falsifikovanim lekovima uopšte nema aktivne supstance ili se u lek stavlja pogrešna aktivna supstanca ili u neodgovarajućim dozama.

Direktor bezbednosti u kompaniji Fajzer Dankan Elson, kaže da su pronašli 82 falsifikovana leka te kompanije u 111 zemalja sveta, da se najčešće falsifikuje vijagra, ali i lekovi koji treba da „spasavaju živote“. „U tim lekovima pronalazili smo čak otrov za pacove, bojeni su bojom koja se koristi za puteve, a veoma je teško razlikovati falsifikovani lek od orginala“, naglasio je Elson.

On kaže da se njihovi lekovi falsifikuju širom sveta u Kini, Indiji, Pakistanu, Africi, Kanadi, Velikoj Britaniji, Poljskoj, a da je čak 26 vrsta falsifikovanih lekova u 60 zemalja moglo da se nađe u regularnim apotekama.

Najveću opasnost za kupovinu lekova ipak predstavlja internet, gde je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 50 odsto lekova falsifikovano. I dok su životi pacijenata ugroženi, falsifikovanje lekova pojedincima koji se tim poslom bave donosi ogromnu zaradu, te ne čudi što je postalo planetarni problem.

Doktorka Lepa Jovanović kaže da ne može da se predvidi kako će na koga delovati krivotvoren lek, ali da mogu da dovedu do predoziranosti, a veći je i rizik da se razviju neželjena dejstva. „Može se desiti da lek nema terapijska dejstva ili pak da bude fatalan po pojedine pacijente“, naglasila je ona.

IZBOR: KURIR