Voda, koliko treba uneti?
Istraživači su utvrdili da postoji mehanizam koji reguliše koliko tečnosti treba uneti u telo i koji nas upozorava kad pijemo previše. Ovo istraživanje takođe dovodi u pitanje popularnu preporuku da treba da popijemo osam čaša vode dnevno. Istraživači Univerziteta Monaš su utvrdili da mozak reaguje na to kada se u telo unese previše tečnosti. On aktivira tzv. mehanizam “inhibicije gutanja” koji pomaže da se precizno odredi koliko vode će se uneti u organizam.
Na osnovu jednog ranijeg istraživanja, naučnici su od ispitanika tražili da ocene koliko im je napora potrebno da piju gutljaje vode u dva slučaja: nakon vežbanja, kad su bili žedni, i kasnije nakon što je od njih traženo da popiju veliku količinu vode.
Rezultat je pokazao da je potreban trostruko veći napor da se popije suvišna količina vode. Po prvi put je otkriveno da čovek, kad pokušava da pije više vode nego što mu treba, mora da uloži popriličan dodatni napor. A to je bilo u skladu sa znanjem da se refleks gutanja inhibira kada se popije dovoljno vode, što su istraživači utvrdili prateći moždane aktivnosti ispitanika magnetnom rezonancom.
Ukratko rečeno, ovo istraživanje sugeriše sledeće: ako činimo tačno ono što naše telo traži, verovatno ćemo postupiti ispravno – pićemo u skladu sa tim koliko smo žedni, a ne sa unapred utvrđenom šemom. Dakle, i preporuku da je poželjno popiti osam čaša vode treba shvatiti uslovno i pratiti svoj organizam i osećaj žeđi.
Ako popijemo previše vode, može doći do tzv. “trovanja vodom”, ili hiponatremije, kada nivoi natrijuma u krvi suviše opadnu, što može da izazove blaže simptome, kao što je mučnina, ali i teže, kao što su konvulzije i gubitak svesti. Primer za ovo je ono što se ponekad desi maratoncima i ultramaratoncima koji iz neznanja ili nekih drugih razloga piju samo vodu, a ne nadoknađuju na odgovarajući način elektrolite (natrijum, kalijum i druge).
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences.“