Pokušaj atentata na Tita u Crnoj Gori

FOKUSIRANjE američkih obaveštajaca na Crnu Goru, jula 1946. godine, imalo je za cilj sondažu prilika u kojima je pokušan atentat na Josipa Broza Tita tokom njegove posete Crnoj Gori, neposredno uoči izricanja presude posle suđenja vođi četničkog pokreta Draži Mihailoviću, bivšem ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Agenti su dobili zadatak da se pozabave ulogom antikomunističke „zelenaške“ grupe Krsta Popovića, odnosno, crnogorskih nacionalista.

Pokušaj atentata na Tita na Cetinju 13. jula, ostao je do danas osporavan. „Njujork tajms“ je istog dana doneo najpre udarni naslov: „Tito prijavio povredu u napadu atentatora“, da bi, već sutradan, objavio da je „napad na Tita opovrgnut“. Iz jugoslovenske ambasade u Vašingtonu saopšteno je, naime, da o atentatu ne znaju ništa.

Za istoriografije sa ovih prostora, sve ovo je nepoznato. Penzionisani general-major bivše JNA Marijan F. Krajnc (1935-2017) u najopsežnijoj studiji o zaverama i pokušajima ubistva lidera druge Jugoslavije („Zarote in atentati na Tita“ (Grosuplje, 2004) navodni slučaj iz jula 1946. u Crnoj Gori ne pominje, ni kao spekulaciju.

Dokument koji je sada procurio u javnost razrešava sve nedoumice, budući da informaciju o pokušaju atentata na Tita tretira kao nepobitnu činjenicu. Crnogorski mediji, među kojima radio Antena M i podgoričke „Vijesti“, objavili su izvode iz analitičkog izveštaja „Unutrašnja situacija u Jugoslaviji“, pod oznakom „poverljivo“, koji je napisan novembra 1946, a direktnim korisnicima distribuiran marta naredne godine.

U ovom dokumentu se navodi i to da je „posle pokušaja atentata na Tita i njegovu svitu, u julu te godine, na crnogorskom tlu režim preduzeo drastične korake. Uhapšen je određeni broj komunističkih funkcionera, dok su KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) i redovne vojne jedinice zamenjene, što implicira da su bile u nekim vezama sa ilegalnim nacionalnim jedinicama“.

izvor: Novosti.rs