Dobili su Nobelove nagrade, a njihova otkrića su koštala života milione ljudi
U novoj knjizi “Pandorina laboratorija”, američkog doktora nauke Pola Ofita sa Univerziteta u Pensilvaniji, opisuje se kako naučna otkrića mogu biti zloupotrebljena i mogu da izazovu štetu sa smrtonosnim posledicama.
Profesor Ofit je ispitivao lekare, naučnike, antropologe, sociologe i druge stručnjake kako bi sastavio listu najgorih otkrića po čovečanstvo:
1. Nobel za monstruoznu lobotomiju
Prvu lobotomiju napravio je portugalski neurolog Antonio Egas Moniz u Lisabonu 1935. godine.
– Za lobotomiju je 1949. godine dobio Nobelovu nagradu. „Njujork tajms“ ga je proglasio hrabrim istraživačem ljudskog uma. U stvarnosti, to je bila terapija beznađa – navodi Ofit.
Šampion te strašne procedure bio je Amerikanac Valter Friman iz Filadelfije, koji je napravio 7.000 lobotomija, piše Jutarnji list.
2. „Puno vitamina C daće vam 25 godina života više“
Jedan od kontroverznih junaka „Pandorine laboratorije“ je Lajnus Poling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju (1954.) i mir (1962).
Poling je je 1970. godine objavio knjigu “Vitamin C i prehlada”, u kojoj je čitaocima preporučio da svakoga dana uzimaju abnormalnih 3.000 miligrama vitamina C, što je 50 puta više od preporučene dnevne doze. Knjiga je postala bestseler, a prodaja vitamina C dosegla je neslućene razmere.
Naučnici ipak nisu bili oduševljeni. Testiranja na velikom broju ispitanika u različitim laboratorijima širom sveta pokazala su da su grupe koje su uzimale vitamin C imale jednak broj prehlada kao i oni koji su uzimali placebo.
Poling je verovao u čudesni učinak vitamina C do svoje smrti. Umro je 1994. godine od – raka prostate!
3. Lek koji je stvorio horde zavisnika
Najstarija od zloupotreba nauke u „Pandorinoj laboratoriji“ stara je gotovo 6.000 godina, kada su drevni Sumerani otkrili „hul gil“, “biljku radosti”. Tu biljku danas znamo kao – opijumski mak!
– Prvi lek protiv bola bio je opijum. Ali, korisnici opijuma postaju zavisnici o njemu – kaže Ofit.
4. Izumeo „ciklon B“, a nacisti njime ubili milione u logorima
Nemački hemičar Fric Haber je čovečanstvo zadužio podjednako dobrim, koliko i ubojitim otkrićima.
Haber je s kolegom Karlom Bošom 1909. godine razvio postupak za dobijanje amonijaka za proizvodnju poljoprivrednih đubriva. Haber-Bošov postupak je jedna od najvažnijih tehnoloških inovacija 20. veka, što je Haberu 1919. godine donelo Nobelovu nagradu.
Ali, Haberova istraživanja imala su i mračnu stranu. Kada je 1914. godine počeo Prvi svetski rat, Haber je počeo da eksperimentiše s hlorom i razvio bojni otrov iperit. I još gore, njegova istraživanja pesticida oko 1920. godine kasnije su rezultirala razvojem otrova „ciklon B“, koji je korišćen za masovno ubijanje Jevreja u koncentracionim logorima.
5. DDT je mogao spasiti milione od malarije
Jedno poglavlje knjige posvećeno je Rejčel Karson, autorki spisa „Tiho proleće“ o štetnosti DDT-ja (di-di-tija), pesticida za insekte. Ta knjiga, svojevrsna biblija pokreta za zaštitu okoline, dovela je do zabrane DDT-ja.
– Karson je bila heroina i velika autorka, ali mislim da je pretjerala s DDT-jem. Bila je u pravu tvrdeći da DDT treba ukloniti iz poljoprivrede, ali ga nije trebalo ukloniti kao sredstvo za borbu protiv malarije, jer je to desetine miliona dece koštalo života. Svetska zdravstvena organizacija ponovno je 2006. godine uvela DDT u borbi protiv malarije – navodi Ofit.