Vidovnjak u službi špijunaže

Vulf Mesing jedna je od najzagonetnijih ličnosti 20. veka. Umro je 8. novembra 1974. godine, a uz ovog maga, hipnotičara, proroka i telepatu i danas se vezuju razni mitovi i legende.

Rođeni Poljak radio je za Staljina i KGB, a Hitler se, čuvši za njegovo proročanstvo da će izgubiti rat na Istoku, toliko naljutio da je ponudio nagradu od 200 hiljada rajhsmaraka onome ko mu ga preda.

Rođen je 1899. godine u jevrejskom selu Gora Kalvario, udaljenom 25 kilometara od Varšave. U to vreme Poljska je bila deo Ruskog carstva. Roditelji su mu bili siromašni i pobožni i hteli su da im sin postane rabin pa su ga poslali u religioznu školu. Ali njemu se to nije svidelo. Pobegao je ušavši u prvi voz iako nije imao novca za kartu. Sakrio se ispod kondukterske klupe. Međutim, kondukter ga je ipak našao, povukao za okovratnik i zatražio kartu. Dečak kome je tek bilo 11 godina mu je pružio komadić starih novina.

Kondukter ih je uzeo, probušio i rekao „Ah, čudni dečače, skrivaš se, iako imaš kartu.“

– Tada sam prvi put isprobao snagu mentalne sugestije – zapisao je Mesing u svojoj autobiografiji.

Voz ga je dovezao u Berlin gde je prvo živeo jako siromašno. Prao je posuđe, čistio cipele, a zatim je odlučio da se pridruži cirkusu. Uskoro je postao vrlo popularan. Pronalazio bi skrivene stvari, čitao misli, proricao budućnost, sugestijom uticao na druge. Asistenta nije imao.

U vezi sa njim postoji i jedna anegdota čija verodostojnost nije potvrđena. Naime, kada je njegov cirkus došao na gostovanje u Beč 1915. godine Sigmund Frojd i Albert Ajnštein zainteresovali su se za njega i odlučili da ga upoznaju. Mesing je rekao Frojdu: „Zaželite želju koju ću vam ispuniti“. Kad je ovaj zaželeo Mesing je otišao u kupatilu, uzeo pincetu, došao do Ajnštajna i istrgnuo mu tri dlačice iz brkova: „To ste hteli, zar ne?“, upitao je. „Da“, rekao je šokirani Frojd.

Sledećih desetak godina, Mesing je proputovao Indiju, Japan, Argentinu, Australiju i gostovao u Parizu, Londonu, Rimu i svim ostalim glavnim evropskim gradovima. U Indiji se 1927. godine susreo sa Mahatmom Gandijem. On mu je mentalno poslao poruku da uzme sa stola flautu i pruži je jednom čoveku. Kada je Mesing to učinio, čovek je zasvirao, a iz korpe je ispuzala zmija i počela da se njiše u ritmu muzike.

Kad je Hitler došao na vlast, Mesing se vratio u Poljsku. Tamo je napravio karijeru vidovnjaka i telepate, postao je slavan, ali je uskoro morao da napusti domovinu. Naime, tada je rekao nešto što je posle postalo njegovo najpoznatije proročanstvo. Mesing je 1937. rekao: „Ako Hitler krene u rat na Istoku, tamo ga čeka smrt“. Te su reči vrlo brzo došle do Firera koji se strašno naljutio. Propisao je nagradu onom koji donese Mesingovu glavu – neverovatnih 200 hiljada rajsmaraka. Zbog svega toga, Mesing je bio prinuđen da napusti Nemačku i krenuo je prema sovjetskoj granici.

Već tada svi su u SSSR-u znali za njega. Staljin je poslao po njega privatni avion i naredio da ga doveze u Krim. Mesing je došao u pratnji ljudi u uniformi NKVD-a (tajne policije). Staljin je tražio od Mesinga da mu pokaže šta zna. Mesing je sutra ujutro došao bez propusnice u njegovu vikendicu i pri tom uverio sve čuvare da je on Lavrentij Berija, zloglasni Staljinov šef bezbednosti i jedan od njegovih najbližih saradnika.

– U mislima sam uveravao stražare i poslugu da sam Berija – objasnio je Mesing. A on i Staljinov bliski saradnik uopšte nisu ni ličili. Mesing je imao kovrdžavu kosu, a Berija je bio ćelav. Čak nije nabavio ni Berijin zaštitni znak – monokl, piše „24sata“.

Staljin je odlučio da napravi još jednu proveru pa mu je naredio da dobije u državnoj banci sto hiljada rubalja i to bez i jednog dokumenta. Mesing je došao do centralne banke pokazao službeniku čisti list papira i zatražio sto hiljada. Službenik je dao novac koji je Mesing potom stavio u aktovku i odneo Staljinu.

Još 1940. godine, kada su Hitler i Staljin potpisali sporazum o nenapadanju, prorekao je: „Sovjetski će tenkovi ući u Berlin!“. Diplomate su u to vreme imale velike muke da se izvine Nemcima.

Predskazao je i skori početak rata. I to tačno u nedelju dana.

Iako se misli kako je on bio lični Staljinov mag, on to nije bio jer to Staljin nije ni želeo. Nije hteo da mu iko čita misli, pa mu društvo telepata i nije odgovaralo. Susreli su se tek nekoliko puta. Sa druge strane u Nemačkoj i Britaniji uveliko su se spremali za parapsihološki rat.

Ipak, jako je uticao na Staljina a govorilo se da ga se prvi čovek SSSR -a veoma plašio. Postoji legenda da je jednom Mesing kradom došao do Staljina u martu 1953. Staljin ga je pitao: „Ti proričeš budućnost a znaš li onda kada ćeš umreti?“, upitao ga je sovjetski lider.

– Posle vas, druže Staljine – odgovorio mu je. „Dakle, znaš kad ću umreti? Znam, jako brzo“.

Mesing je umro u 75. godini, a njegova tajna je ostala nerazrešena. Govore da se u arhivima KGB-a do danas drže tajni dokumenti o Mesingu. U poslednjim godinama života veoma se bojao smrti, a kad su ga vodili iz kuće na operaciju, rekao je gledajući na svoj portret.

– To je bilo to. Ovamo se više nećeš vratiti – tako je i bilo.

Ljudmila Svinka-Zielinski, dugogodišnja istoričarka života u SSSR-u i osoba upoznata sa životom zagonetnog maga kazala je:

– Važno je imati na umu da je u ono vreme sve što bi takva kontroverzna ličnost poput Volfa Mesinga napisala ili učinila, bilo pod neprekidnom kontrolom cenzure. Varalica ili samohvalisavac teško da bi mogao da uspe. Štaviše, onaj ko je želeo da preživi u takvim prilikama morao je biti autentičan do srži – rekla je.

Godine 1973. obratio se Ministarstvu zdravlja sa predlogom da oformi laboratoriju za proučavanje njegovog fenomena – od novca koji je on lično uložio. Ministarstvo je prećutno odbilo predlog. Preminuo je 8. novembra 1974. godine, a onda se ispostavilo da je bio jedan od retkih sovjetskih milionera – na knjižicama u raznim bankama ostavio je milion rubalja, što je bilo oko 20 miliona dolara. Sahranjen je na jevrejskom groblju Vostrijakovskoje u Moskvi. Kako nije imao naslednika, država je konfiskovala njegov novac, a skromni nadgrobni spomenik napravili su mu prijatelji o svom trošku.

24sata.hr