Život iz veštačke materice

Uređaj ispunjen tečnošću, koji reprodukuje uslove u materici, mogao bi znatno da poveća izgled za preživljavanje izuzetno rano rođene nedonoščadi, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.

Naučnici dečije bolnice u Filadelfiji u SAD razvili su uređaj koji se sastoji od plastičnog džepa ispunjenog tečnošću i vrpce nalik pupčanoj koja doprema kiseonik, stvarajući sredinu pogodnu za razvijanje fetusa.
Zahvaljujući tom uređaju, naučnici su uspeli pune četiri nedelje da razvijaju fetus jagnjeta, životinje čiji razvoj pluća nalikuje razvoju pluća kod ljudi.
Fetus jagnjeta položen je u uređaj nakon 15 do 16 gestacijskih nedelja. To je stupanj na kojem je razvoj njegovih pluća ekvivalentan stupnju razvoja „izuzetno rane nedonošenosti“ ljudskog fetusa, od 23 do 24 nedelje.
Alan Flejk, jedan od autora studije, rekao je da je do sada sedam jagnjećih fetusa uspelo da preživi duže od 25 dana. To je prvi put da spoljašnji sistem uspe da održi vitalne funkcije fetusa i očuva njegov razvoj toliko dugo.
Razvoj veštačke materice pogodne za ljudsku nedonoščad trajaće bar još deset godina, ali bi takav uređaj bio daleko bolji od inkubatora kroz koji cirkuliše vazduh veštačkim putem.
Oko 30.000 novorođenčadi u SAD rađa se vrlo rano, u periodu između 23 i 26 gestacijskih nedelja. Na tom stupnju razvoja beba teži tek nešto više od 500 grama, a njena pluća nisu sposobna za udisanje vazduha, pa su izgledi za preživljavanje izuzetno niski.
Stopa smrtnosti iznosi do 70 odsto, a bebe koje uspeju da prežive suočavaju se s dugotrajnim invaliditetom.