Pogled na duh vremena
Film, i mnogo više od toga, “Duh vremena”, koji se pojavio pre par godina, pokrenuo je mnoge debate, arogantno iznoseći pogled njegovih tvoraca kao apsolutnu istinu. Istoimeni pokret, Zeitgeist pokret („The Zeitgeist Movement“) nalik sekti, okupio je istomišljenike i one koji su se tako osećali kako bi sve podigli na viši nivo, i ostatku planet objasnili das u oni razumeli poruku te da je potrebno i drugima da razjasne ovo novodobno otkrovenje.
O čemu se zapravo radi, ako ne kao i uvek, o novcu i moći stečenom nad mobilizacijom naivnih da sami podmetnu leđa i naprave posao onima koji ih jašu.
Oni, sami o sebi kažu sledeće;
Glavni koncept pokreta je da svi svetski resursi, kao što su hrana i utočište, potrebe kao što su odmor i prevoz, treba da budu zajedničko nasleđe celog sveta. Članovi pokreta Cajtgajst veruju da novac sprečava napredak i da monetarni sistem može samo da proizvodi dug koji bankari koriste da drže narode u finansijskom ropstvu. Ne postoje Političari: Svaki građanin će moći slobodno da interveniše u politici svoje zemlje kroz direktne demokratije, čime se izbegava mogućnost korupcije Vlade. Ne postoji Novac: Novac stvara institucije koje su prinuđene da se zaštite tako što blokiraju napredak (Federal Reserve), obrazac pozajmljivanje/kamata i razni krediti su sve funkcije ovog nesavršenog sistema koji stvara beskonačni dug i zaduživanje, što dovodi do potrebe za sve više rada, sve manje slobodnog vremena da bi se vratili dugovi. Proces se zove „ciklična potrošnja“.Automatizacija: Automatizacija je produktivnija od ljudskog rada i oslobađa čovečanstvo od monotonog posla. Veštačka Inteligencija: Mašine su potrebne da bi donele objektivne odluke, dok su ljudska podložna raznim uticajima, željama i predrasudama. Mašine su potrebne da bi sačuvale informacije, dok je čovekova memorija ograničena.Ne postoji Vlasništvo: Vlasništvo je neefikasano i neodrživo,ukida se u korist univerzalnog pristupa resursima, koje će biti omogućeno kroz obilje robe i usluga, čime se eliminiše potreba da se poseduje nešto.Ujedinjavanje globalne tehnologije: Tehnologija na globalnom nivou je u stanju da nadgleda resurse planete u realnom vremenu. Svesno i efikasno korišćenje tehnologije na taj način dovodi do rešavanja problema u svetu. Naučna metoda: Opšte upravljanje planete bi moglo biti vezano za metodologiju, a ne za pojedince (vođe, političare i bankare). To bi dovelo do odlučivanja naučnom metodom, a ne pretpostavkama. Naučna metoda, odnosno prevare uz pomoč nauke su poznata stvar svake manipulativne rabote. Još jedan pokret, Ateisti koriste ovu formulaciju radi nametanja totalitarističkog mišljenja. Glavna stvar kod ateista je ne verovanje u Boga, a verovanje u sve ostalo. No kako je ateizam jedan dobro kamufliran satanizam, no, o tome će biti reči u posebnom tekstu.
Interesantno je polazište sa koga Ljubodrag Duci Simonović razobličava ovu medisku prevaru, te prenosimo deo teksta “Zeitgeist fašizam” ; On se prividno zasniva na kritici kapitalizma i nastojanju da se stvori novi svet. U suštini, to je sajentološka sekta koja se zasniva na kvazi-religioznom mitu o svemoći nauke i tehnike koji je jedan od najpogubnijih mitova koji su stvorili ideolozi kapitalizma. Kritika kapitalizma lišena je humanističke, a to znači istorijske, društvene i vizionarske dimenzije. Zeitgeist se ne zalaže za novi istorijski početak, već odbacuje istoriju i obračunava se s čovekom kao istorijskim bićem. On ne pravi razliku između istorije i prošlosti i svodi prošlost na izvor zla sa kojim se treba obračunati. Zeitgeist ukida dijalektiku istorije i dijalektički um koji pruža mogućnost čoveku da izađe iz mraka prošlosti na svetlost istorije. Ukidanjem istoričnosti ljudskog društva ukida se kulturno i slobodarsko nasleđe čovečanstva bez koga nema mogućnosti za humanističku samorefleksiju, a to znači ni puta u budućnost. Čovek bez istorijske samosvesti je obezglavljeni čovek; ljudi bez istorije su ljudi bez budućnosti. Istovremeno, bez istoričnosti društva nema ni istoričnosti prirode, što znači da bez dijalektičkog razvoja društva nema ni dijalektičkog razvoja prirode. Zeitgeistov projekat budućnosti je par excellence politički projekat. On je zasnovan na tome, da je kapitalizam otuđio od ljudi nauku i tehniku i da je njihova moć postala svojina naučne i tehnokratske „elite“ koja upravlja sudbinom ljudi i „projektuje“ budućnost. Umesto da je stvaralac svog sveta, čovek je postao oruđe tehnokratske „elite“ za realizovanje ideje budućnosti koja je proizvod dehumanizovane tehnokratske mašte. „Pravljenje planova“ budućnosti zamenjuje kritičku analizu kapitalizma i političku borbu potlačenih radnih slojeva. Budućnost nije proizvod svesnog angažovanja građana kao političkih bića koja su u stanju da stvore humani svet, već je proizvod političkog jednoumlja koje je zaodenuto velom „nauke“ koja dobija „objektivnu“ i na taj način nadljudsku dimenziju. Zeitgeist projekat budućnosti pretpostavlja postojanje političkog centra moći koji određuje i usmerava društveni razvoj, što podrazumeva i određivanje vrednosnog horizonta koji se ne može dovesti u pitanje. Autoritarno ustrojstvo Zeitgeista simboličan je izraz nedodirljivosti i nepromenljivosti osnovnih principa na kojima se temelji plan budućnosti. Zeitgeist ukida mogućnost stvaranja alternativnih svetova i u tom smislu mogućnost da budućnost bude rezultat slobodnog izbora i stvaralačke prakse čoveka.