Zašto gubimo inteligenciju?

Od kada je primenjen prvi test inteligencije, rezultati su se dugo i neprestano poboljšavali – najverovatnije u skladu sa poboljšanjem ishrane i unapređenjem obrazovanja. Od 1999. takva pojava u nauci je ponata kao Flinov efekat, a dobila je ime po novozelandskom politikologu Džemsu Flinu koji je tu pojavu u SAD prvi put opisao 1984.

Otprilike baš od 1999. u zemljama zapadnog sveta primetan je blagi pad inteligencije, a proračuni ukazuju na prosečan pad od sedam do deset IQ poena za 100 godina, navodi britanski naučni časopis “New Scientist”. Iako nisu nesporna, njihova saznanja već su dokazana u pojedinim zemljama.

Neki naučnici objašnjavaju pad inteligencije činjenicom da žene s visokim kvocijentom inteligencije obično rađaju manje dece. Neki ukazuju na to da se način merenja IQ proteklih godina i decenija donekle izmenio i da zbog toga slabljenje inteligencije treba uzeti s rezervom.

Naučnici okupljeni oko Robina Morisa sa Kings koledža u Londonu analiziraju drugu tezu u stručnom časopisu “Intelligence”. Za potrebe istraživanja, proučili su oko 1.750 različitih testova inteligencije urađenih od 1972, naročito dva njihova dela: proveru kratkoročnog pamćenja i proveru radnog pamćenja (poslednje je složenije od kratkoročnog i omogućava manipulisanje sećanjima).

Ispostavilo se da kratkoročno pamćenje poboljšavalo u skladu sa Flinovim efektom, dok su rezultati koji ukazuju na radnu memoriju bivali sve slabiji.

Naučnici su otkrili još nešto: proteklih decenija povećavao se broj testova među ljudima starijim od 60 godina. Budući da s godinama slabi i radna memorija (dok kratkoročno pamćenje ostaje relativno nepromenjeno), i to bi moglo da objasni slabije rezultate testova.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *