Tajne igre: Britanske obaveštajne službe
Istorija britanske obaveštajne službe, posebno u prezentaciji Ričarda Dikona, nalikuje na sve vrste avanturističkih trilera, više nego li na faktografsko delo. No, nije Dikon bio senzacionalista, već je ta istorija u svojim činjenicama možda čak i veća avantura no što bi nekom maštovitom scenaristi palo na pamet.
Svetu su danas poznate samo dve agenture Velike Britanije, Sikret servis (SS) i Sikret intelidžens servis (SIS). Ovo su britanska unutrašnja i britanska spoljna tajna služba, koje nose oznake MI 5 i MI 6. Nastale su tokom Drugog svetskog rata kao odgovor zvaničnog Londona na agresivno delovanje nemačke agenture na Ostrvu. Nemačka je prosto primorala Britance da 1910. formiraju i „spoljnu” agenturu.
Britanske civilne tajne službe imaju veliku istoriju i kao većina svetskih agentura rođene su u krilu armije. Preteča je bila Glavna obaveštajna služba (MO 5), koju je u Londonu formirala britanska vlada 23. septembra 1909. godine. Zvanično, u ovoj „unutrašnjoj” tajnoj službi za kontrašpijunažu, bio je zaposlen samo jedan oficir koji je u Ministarstvu rata na Vajtholu dobio kancelariju. Prvi obaveštajac Velike Britanije bio je Verton Kel, kapetan pukovnije Južnog Stafordšira, lingvista i iskusni špijun. Službovao je u Rusiji, Kini i Nemačkoj i sjajno vladao ruskim, kineskim i nemačkim jezikom. Čak je neko vreme proveo kao agent u nemačkom odelenju Ministarstva rata Velike Britanije, tako da je jako dobro poznavao situaciju u Rajhu.
Predlažući ga za posao prvog britanskog obaveštajca, pukovnik Džems Edmonds mu je rekao: „Posao će biti tajan, moraćete da napustite službu u vojsci. Ne očekujte javna priznanja, ali budite sigurni, vaš posao je od sudbonosne važnosti za Britaniju!”
Kapetan Verton Kel je imao sreću i dobio podršku generala Evarta, tada načelnika Vojne obaveštajne službe, a potom i rukovodilaca iz Skotland Jarda, tako da je uspostavio odličnu špijunsku i policijsku saradnju unutar same Britanije. Tako je u Kelovoj kancelariji počeo da raste broj saradnika. Među njima su bili kapetani Frederik Klark i Ričard Drejk, inspektor Džon Menvil i advokat Volter Morezbi. Za svog zamenika je kapetan Kel kasnije imenovao Erika Holt-Vilsona. Oni su zajedno ukrštali tajne informacije dobivene iz mornarice, pešadije, policije i vlastitim istragama. Njihov prvi otkriveni i uhapšeni strani špijun bio je Sigfrid Helm, aktivni poručnik nemačke vojske, zatečen kako skicira odbrambene sisteme luke Portsmout.
Tek kada su Britanci 1989. godine priredili u Londonu izložbu „Tajni rat“, o istoriji britanskih tajnih službi od 1909. tamošnja javnost je prvi put saznala za postojanje špijunskih organizacija MI5 i MI6. Time je i zvanično 1909. priznata kao godina rođenja modernih tajnih službi na prostorima Velike Britanije.
– Istoričari su, međutim, skloni da pojavu špijunaže lociraju mnogo vekova ranije, još 1515. godine, u doba Henrija VII, koji je nemilice, svojim dvorskim agentima, progonio Ričarda III. Tek Henri VIII je uz pomoć kardinala Volzija i ministra Tomasa Kromvela uzdigao špijunažu u državni posao– piše Ričard Dikon
U Kromvelovo vreme za špijunažu dvor je odvajao 70.000 funti godišnje. Već 1588. kraljica Elizabeta je vešto špijunirajući Španci, pobedom u velikoj pomorskoj bitci, pokazala da bez otkrivanja tajni protivnika ne možeš spasti vlastitu zemlju. Da je taj rat Engleska izgubila od Španije, istorija bi sasvim drugačije izgledala, priznaju sami Englezi.
Tvorac tog spasonosnog pohoda kraljice Elizabete bio je se Frencis Volšingem, državni sekretar i šef Kraljevske tajne službe, koji je na ovu dužnost imenovan 1573. godine. On je, na primer, 1583. sačinio „Plan za špijuniranje Španije“, iz kog se vidi, da je ser Volšingem u Đenovi, Veneciji, Kopenhagenu i Krakovu formirao špijunske centre za sakupljanje podataka o kretanju evropskih brodova, ali i o njihovom naoružavanju. U Ruanu je postojao informativni centar koji je pokrivao Avr, Nant i Dijenu, a u samom Madridu engleske diplomate imale su zadatak da špijuniraju španske luke, admirale i lađare. Tako je jedan konzul, sasvim slučajno, od trgovca drvenom građom iz Malage, 1583. godine saznao da španski Admiralitet planira da sagradi stotinak novih ratnih brodova. Tajni agent Ričard Čibs obišao je potom španske luke i izborojao 160 drvenih krstarica i topovnjača. Zaključak je bio jasan: Španija se sprema za rat protiv Engleske.
Frensis je bio poznat i po dugom prijateljstvu sa posebno interesantnom i mističnom osobom imena Džon Di. Zahvaljujući ovom poznanstvu Di je postao kraljičin lični astrolog.
– Sigurno, najsmeliju akciju obmane ili što bi se danas reklo dezinformacija, izveo je alhemičar i astrolog Džon Di, koji je za Španiji u godišnjem astrološkom almanahu objavljivao da će zemlju i more uskoro zahvatiti velika oluja. Di je razradio astrološku prognozu I do mere preterivanja uticao na sve pisce astroloških almanaha u Evropi, time da će vreme 1588. godine biti izuzetno nepovoljno, sa čestim olujama. Evropom se širio glas o nastupajućim olujama kataklizmičnih razmera. Tada su astrološki almanasi bili, maltene, jedini izvor informisanja, te je propagandni učinak bio potpuni uspeh. U Amsterdamu i Parizu su objavljeni almanasi koji su preterivali dodajući i zemljotrese, poplave, sneg usred leta….Sve ovo je rezultiralo brojnim dezerterstvima iz španske flote i nećkanjem u vezi napada na Englesku.
Džon Di je u javnosti bio poznat kao alhemičar, ali i kao praktikant magije, mnogo više nego astrolog. Ovakvu sliku o sebi vrlo dobro je iskoristio i kroz magiske i alhemiske knjige je provukao metod šifrovanja, zasnovan na simbolici astrologije. Knjiga »Anđeoski razgovori«, bila je knjiga šifara britanske obaveštajne službe. Ova knjiga se i dan-danas preštampava, i mnogi idealisti širom sveta pokušavaju da ostvare kontakte sa višim sferama. Ali, jedini kontakt koji se i dalje zasniva na toj knjizi je kontakt dobro obučenih špijuna sa centralom. Izuzetno vešta metoda, koja je podrazumevala da je kompletna prepiska šifrovana ezoteriskim simbolima, pokazala se savršena do danas. Ispod zanesenjčkih priča i mitova prikrivaju se tajne poruke.
Džon Di svoje znanje i poznavanje organizacije obaveštajne službe, poverio svom sinu Arturu da je dalje razvija. Njegov je zadatak bio Rusija, i od 1621. do 1634. godine bio je lični savetnik cara Mihaila Fjodoroviča. Po povratku u Englesku, bio je uz Čarlsa I.
Smrt ser Francisa Volšingama 1590. bila je tužna vest za Englesku, ali radosna za Španiju. Mesto prvog engleskog špijuna tada je zauzeo ser Henri Votton, ambasador u Veneciji, koji je smatrao da je korisno tajno pratiti i zbivanja u Italiji.
Ratovi sa Nepoleonom primorli su Britance da naglo unapređuju svoju mornaričku agenturu, u kojoj je najbolji špijun bio Džon Baret. On se dosetio da Napoleonu poturi doušnika, u liku prelepe i vrckaste madam Fores. Drugu mrežu oko Napoleona pleo je vojvoda od Velingtona sa svojim agentima, majorima Kolgunom Grantom i Džemsom Robertsonom. U vreme bitke kod Vaterloa britansku tajnu službu predvodio je pukovnik Harding, koji je imao svoj špijunski centar u Briselu. On je uspeo preko svojih doušnika iz Pariza da sazna vreme dolaska cara u Avens, i strukturu i moć Napoleonove vojske.
Još od rata sa Špancima mornarica je imala u Admiralitetu svoj Obaveštajni centar za inostranstvo, kojim je neko vreme rukovodio admiral Džordž Trajon, a potom admiral Džek Bemont. Njegov kolega admiral Frensis Befort bio je tvorac nove tajne šifre za održavanje veza u Ratnoj mornarici. Burski rat na jugu Afrike, u britanskoj koloniji, dao je razloga da general-major Argard u Ministarstvu rata stvori Obaveštajni odsek, kao začetak agenture u britanskoj pešadiji i čitavoj armiji. Njihovi najuspešniji agenti u svetu bili su, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Džordž Aston, lord Kitčener i general Robert Baden-Pauel.
Kada je posle južnoafričkog rata 1902. godine, ipak, stvoren Odbor za odbranu imperije, načinjen je prvi korak ka stvaranju britanske kontrašpijunaže. Tada je u Ministarstvu rata predloženo da se zvanično oformi Obaveštajni odsek pešadije, i ujedini sa Mornaričkim obaveštajnim centrom.
– Istovremeno, vojvoda od Velingtona je bio prvi Britanac koji je predlagao Vladi da se civilna tajna služba uzdigne na nivo političke policije i državne institucije. Ovu ideju je 1829. godine podržao ser Robert Pil, planer formiranje policije u Velikoj Britaniji. Kada je Čarls Roven imenovan za prvog policajca, deo britanskog establišmenta se digao protiv vojvode od Velingtona i ser Roberta Pila, jer, navodno „spremaju urotu protiv krune“ – kažu publicisti Radomir Vukičević i Milan Petković.
I pojava ruskih anarhista i revolucionara na britanskom tlu, kao i seoba ruskih Jevreja prema Zapadu, doprineli su na svoj način porođaju prve prave tajne službe u Londonu. Tome je najviše doprineo čovek sa dvostrukim imenom Sigmund Georgijevič Rozenblum, poznatiji kao Sidni Rejli. On je u britanskoj obaveštajnoj službi bio od 1895. godine. Učestvovao je u gušenju revolucije na Ostrvu. Rođen je 24. oktobra 1874. godine na jugu Rusije, u porodici Ruskinje poljskog porekla i pukovnika ruske vojske i oficira na carkom dvoru.
Tek sa devetnaest godina je shvatio da je njegov otac majčin ljubavnik, jevrejski lekar iz Beča. Razočaran pobegao je u svet, i upao u društvo engleskih špijuna, koji su mu predložili da radi za njih kao dupli igrač. Vraćen je u Rusiju 1897. gde je službovao pet godina. Povratak u London bio je ovenčan srećom, oženio se, promenio ime i upoznao ser Hjuma Hoziera, kasnije tasta premijera Vistona Čerčila. Svojim obaveštajnim radom Rejli je dokazao da se Britanija može braniti, ali ne na svojoj teritoriji već na tuđoj, posebno u trenutku kada su se pojavile prve informacije o pripremama carske Nemačke za osvajanje Evrope.
Sve su to bile okolnosti zbog kojih je, i pored velike skepse u Londonu, britanska vlada 23. septembra 1909. donela odluku da osnuje civilnu Glavnu obaveštajnu službu – MO5. Zvanično, u ovoj „unutrašnjoj“ tajnoj službi za kontrašpijunažu.