Starogrčki kalendar
U starogrčkom kalendaru osnovne jedinice merenja bile su lunarni mesec i solarna godina. Dan je počinjao zalaskom Sunca i uključivao je u sebe noć i sledeći dan do zalaska Sunca.
U određivanju rokova nastupanja različitih prirodnih pojava, neophodnih za obradu zemlje, Grcima je pomagalo posmatranje zvezda. „Počni žetvu kad Plejade izlaze, a oranje kada počnu da zalaze. Kada ti je Sirije nad glavom – seci drva. Ako se uveče pojavljuje Arktur, podrezuj vinograd. Ako Orion i Sirije stoje na sredini neba – beri vinograd“ – pisao je grčki pesnik Hesiod (VIII vek stare ere) u spevu „Poslovi i dani“.
U suštini Grci su koristili kalendar zasnovan na smeni godišnjih doba. Poznato je da je grčki kalendar polovinom prvog milenija pre naše ere postao lunarno-solarni. Godina se delila na 12 meseci i počinjala je mladim mesecom. Da bi se usaglasila dužina lunarne godine sa promenom u računanju vremena solarne godine, dopunski se uvodio 13. mesec u prestupnoj godini. Jedinstvenog opštegrčkog kalendara nije bilo: mnoge države, oblasti, a čak i pojedini gradovi su imali sopstvene kalendare, u kojima su nazivi meseci i početak nove godine padali u različito vreme.
Poznato je da su Grci imali oko 400 imena meseci u kalendaru, dan početka nove godine u raznim oblastima padao je u periodu od kraja juna ili od kraja jula. Kao po pravilu, početak godine poklapao se sa pojavom mladog meseca, posle solsticija ili u vreme ravnodnevice. Na primer, u Atini je godina počinjala posle letnjeg solsticija (obično sredinom jula, po našem kalendaru), u Sparti – posle jesenje ravnodnevice, u Beotiji – posle zimskog solsticija.
Svoja imena meseci u grčkom kalendaru dobili su prema nazivima praznikâ koji padaju u taj mesec, ili od imena ili nadimka bogova. Velika čast davana je praznicima posvećenim bogovima od kojih je zavisila smena godišnjih doba, sazrevanje letine, atmosferske pojave, faze nebeskih svetlosti i sl.
U proleće, dolazili su praznici u čast boga Apolona i njegove sestre Artemide. U letnjim mesecima molili su kišu od Zevsa Gromovnika. U periodu setve i žetve dolazili su praznici u čast boginje plodnosti Demetre i drugih bogova, pokrovitelja zemljoradnikâ. U poznu jesen i zimi naročito poštovanje odavalo se bogu vinogradarstva Dionisu.
U posebnim danima određenog meseca prinosile su se žrtve bogovima kojima su ti dani bili posvećeni. Tako se prvi dan u mesecu posvećivao svim bogovima uopšte i naročito bogu svetlosti Apolonu, boginji Meseca Hekati i vesniku bogova Hermesu. U Atini se drugi i treći dan posvećivao boginji zaštitnici grada – Atini. Četvrti – Hermesu ili Heraklu. Peti – božanstvima zemlje i podzemnog sveta Hadu, Heri, Demetri i dr.
Šesti dan bio je posvećen rođenju Artemide, sedmi – Apolonu. Osmi dan bio je posvećen bogu mora Posejdonu, deveti – bogu sunca Heliju i majci olimpskih bogova Reji. Dvadeseti dan – ponovo Apolonu. Poslednja tri dana svakog meseca bili su posvećeni bogovima podzemnog carstva i pokojnicima. U te dane Grci su se uzdržavali od počinjanja bilo kakvih radova i društvenih poduhvata, smatrajući te dane meseca teškim.
izvor:DanasOnline