Šta o nama govore suze?

 

Plakanje, i kao fiziološki, i kao emotivni fenomen, oduvek je dovodilo do rasprava. Suzama su se bavili i umetnici, i naučnici, a svoje teorije su iznosili velikani kao što su Šekspir i Darvin, piše BBC.

Ono što je poznato jeste da je u pitanju “kompleksan fiziološki odgovor na neku vrstu emotivnog nadražaja”. Najpoznatija karakteristika jesu suze, ali plakanje prate i facijalne ekspresije i promene u disanju. Pojava poznata kao “grcanje” predstavlja veoma brzo i odsečno udisanje i izdisanje, koje obično prati plač.
S naučnog gledišta, to znači da plač nije isto što i “proizvodnja suza” kao posledica iritacije očiju zbog nekog hemijskog jedinjenja.
To govore i same suze – psihijatar Vilijam Frej Drugi je 1981. godine ustanovio da suze izazvane tužnim filmom sadrže više proteina od onih izazvanih seckanjem luka.
Za plač beba se pretpostavlja da je metod komunikacije, privlačenje pažnje i traženje pomoći od odraslih. Ipak, kod odraslih plač i dalje predstavlja delimičnu nepoznanicu.
Naučnici misle da, bez obzira na to da li su u pitanju suze zbog tuge ili velike radosti, nalik bebama, odrasli na taj način iskazuju unutrašnje emotivno stanje, jer je teško da ga artikulišu rečima ili na drugi način.
Međutim, problem kod te teorije predstavlja podatak da većina odraslih najčešće plače u osami.
U poslednjih tridesetak godina se zbog toga govori o “katarzi” i olakšanju, ali i o mehanizmu “upozorenja” koji pomaže čoveku da shvati koliko je neka emocija ili stanje snažno i ukazuje na to da je za takvu emociju ili stanje potrebna posebna reakcija.
Tako je u studiji iz 2008. godine, kojom je obuhvaćeno 4.300 ljudi iz 30 zemalja, otkriveno da je većini ispitanika i mentalno i fizičko stanje poboljšano nakon plakanja.
Za one koji nisu osetili poboljšanje ili koji su se čak osećali lošije ključni faktori su bili socijalni kontekst i osećanje stida ukoliko je do suza došlo u javnosti ili van sigurne sredine.
Isto istraživanje je pokazalo da kod većine ljudi “zadržavanje” ili skrivanje suza ima negativne posledice, odnosno da se nakon takvog emotivnog pražnjenja manje oseća olakšanje.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *