Jung-o simbolima

Simbol potiče od grčke reči koji u prevodu znači oznaka, obeležje, beleg. On može biti po svojoj formi predmet, slika nekog poznatog spoljašnjeg objekta koja upućuje na nešto drugo što je važno, apstraktno, nevidljivo, unutrašnje. Jung definiše simbol kao spoljašnju sliku unturašnje činjenice (arhetipovi i kolektivno nesvesno).
Simbol može biti neka poznata reč, čak i pokret, koja pored svog uobičajenog poznatog i očiglednog značenja ima još i neko više; nejasnije i dublje značnje jer upućuje na nešto nesumljivo postojeće i bitno ali nedovoljno određeno; skriveno od razuma i svesti.
Primećivali to ili ne ceo naš život je prepleten i protkan simbolima. Uz pomoć simbola komuniciramo. Pod uticajima simbola smo u snu kada se približavamo prelasku granice u naše nesvesno, ali i na javi, kroz simbole se trudimo da otkrijemo, definišemo i izrazimo sebe i gotovo uvek se javljaju kao nastavak onoga što pokušavamo da dokučimo kada reči nisu dovoljne. Simbol je neiscrpan i tajanstven. Mogli bi na neki način reći da simboli sadrže kompresovan sadržaj, kako kaže Jung “uobličene energije”. Dakle simbol ima dinamičku dimenziju, vrši uticaj i na proces duhovnog razvoja.
Žarko Trebješanin u svom delu “Rečnik Jungovih pojmova i simbola” kaže: “Simboli koji dosežu do najdubljih slojeva nesvesnog uma, gde reči i pojmovi ne dopiru, izazivaju snažne emocije, dovode do oslobođenja od napetosti, razrešavaju konflikte, te imaju blagotvorno, lekovito dejstvo na psihu.
Savremene psihoterapije koriste simbole kao sredstva za prevazilaženje psihičkog rascepa i prevladavanja neurotičkih sukoba, odnosno za povezivanje svesnog ja sa Sopstvom i za ubrzanje procesa ozdravljenja.”
Ocelotvorenje je zapravo proces individuacije, to je ostvarenje celog čoveka. Ono se postiže arhetipskim slikama i simbolima a to mogu biti simboli kruga, ili i četvorougla sa centralnom tačkom takozvanom mandalom ili osobe koje su ostvarile ceo svoj život kao što su Buda, Isus.
Jung o simbolima kaže: ” Na najbolji mogući način izražavaju ono nepoznato i predstavljaju mostove podignute prema nevidljivim obalama.” (Psihološke rasprave)
Među mnogim definicijama simbola Mirče Elijade tvrdi sledeće: “Jedna od značajnih crta simbola je simultanost smislova koji otkriva”.Vodeni ili lunarni simboli važe na svim nivoima. Simbolička misao može sažeti sve. Zagonetka i tajne same daju odgovor, ali u obliku simbola (Istorija religije).
Helmut Hark u “Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova” kaže: “Simboli su “transformatori energije ” psihičkog događanja i duševnog doživljanja čoveka”. S obzirom da je simbol kao što smo već naglasili kompleksna tvorevina i formira se na osnovu svih psihičkih podataka, značajno je još reći da on nije ni racionalan ni iracionalan. On je bremenitu svojim značenjima, poseduje bogatstvo slikovitosti i za njegovo razumevanje je potrebna i intuitivna spoznaja.

Nesumljivo da je jedno od najvećih Jungovih otkrića upravo kolektivno nesvesno i tu možemo pridružiti i spoznaju o arhetipovima. Kolektivno nesvesno je najstariji i najmoćniji sistem celokupne psihe . To je duhovna riznica nasleđena od predaka , smeštena u određen način čovekovog doživljaja i reagovanja na okolinu. Tu spadaju mitološke veze i motivi , slike koje u svakom momentu mogu biti bez istorijske tradicije ili migracije. Kako iz svesnog psihičkog sadržaja i aktivnosti proističu proizvodi tako i iz nesvesnog nastaju produkti poput fantazija ili snova. Razlikujemo lično nesvesno i kolektivno nesvesno.
Kolektivno nesvesno su najdublji i najmračniji delovi ljudske psihe. Tu su iskustva hiljade generacije unazad. Kolektivno nesvesno je lekovito i značajno ali može bito opasno, nekad tragično pa i užasavajuće. Osnovna jedinica nesvesnog jesu arhetipovi. Kolektivno nesvesno je utisnuto u vidu tragova u strukturu mozga, i ono određuje naše opažanje, osećanje i podpomaže adaptaciju na svet u kome treba živeti. Jung kaže da mala beba kada se rodi nije tabula rasa , dakle sada na scenu stupaju instikti i arhetipovi koji podpomažu proces asimilacije. Kada dolazi do buđenja kolektivnog nesvesnog uvek se nosimo sa nekim čudnim osećajem , kao da nas je obuzela neka atipična sila. To su ti momenti kada se iskustvo celog čovečanstva pretvorilo i pretočilo u nama shvatljivu informaciju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *